Srbija je promenila svoj glas u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) povodom ukrajinske rezolucije, prebacujući ga iz „za“ u „uzdržano“.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić potvrdio je da je Misija Srbije pri UN korigovala svoj stav u Sekretarijatu UN, čime je, kako je rekao, „stavljena tačka na tu temu“. Ova odluka dolazi nakon što je Srbija inicijalno podržala rezoluciju, što je izazvalo oštre reakcije u javnosti i reakciju ruskih zvaničnika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je izjavio da je glasanje za ovu rezoluciju bila greška, izvinio se građanima Srbije i preuzeo odgovornost za taj potez.
Ministar Đurić je u intervjuu za NIN izjavio da je odgovornost za inicijalni glas pre svega njegova i da je na tu temu „krajnje otvoren i samokritičan“.
Kako je objasnio, Srbija se u međunarodnim odnosima pridržava principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta priznatih država, što je bilo presudno prilikom donošenja odluke.
Dodao je da je Srbija u prethodnih sedam navrata glasala za slične rezolucije, često i oštrije intonirane, u skladu sa zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost iz februara 2022. godine.
Geopolitički kontekst i značaj korekcije glasa
Srbija je od početka sukoba u Ukrajini balansirala između pritisaka Zapada i održavanja prijateljskih odnosa sa Rusijom.
Zvanični Beograd je više puta isticao da se zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta svih država, što se koristi kao ključni argument i u borbi za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Međutim, ova politika se u praksi često suočava sa izazovima.
Korekcija glasa sa „za“ na „uzdržano“ mogla bi da bude viđena kao pokušaj Srbije da izbegne dalje posledice i osigura stabilne odnose sa Moskvom.
Naime, nakon što je predsednik Vučić priznao grešku u glasanju i uputio izvinjenje, iz Kremlja je stigao odgovor da Rusija prihvata ovo objašnjenje. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova naglasila je da se očekuje da Srbija preduzme konkretne korake u skladu sa svojim stavom.
„Zaista se nadam, imajući u vidu izjave zvaničnog Beograda da je to bila greška, da će to biti urađeno i da će biti date odgovarajuće izjave“, rekla je Zaharova.
Političke posledice i dalji pravac spoljne politike Srbije
Ovaj događaj otvara pitanje koliko Srbija može da balansira između Zapada i Rusije u trenutku kada geopolitičke tenzije rastu, a pritisci na Beograd se intenziviraju. EU i SAD insistiraju da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Brisela, dok Moskva očekuje doslednost u srpskom stavu.
Korigovanje glasa u UN moglo bi biti tumačeno kao pokušaj Beograda da umanji posledice inicijalne odluke i izbegne dalje pogoršanje odnosa sa Rusijom, koja je jedan od ključnih partnera Srbije po pitanju energetike, vojne saradnje i podrške teritorijalnom integritetu.
Pitanje ostaje kako će se Beograd dalje pozicionirati u odnosu na Zapad i Rusiju. Odluka o „uzdržanosti“ mogla bi da bude signal da Srbija nastavlja sa politikom balansiranja, ali i da je svesna da se od nje u budućnosti može očekivati sve jasnije opredeljenje.
Takođe, ovo pokazuje da pritisci Zapada ne jenjavaju i da će se Beograd suočavati sa sve većim izazovima u održavanju svoje nezavisne spoljne politike.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
