Francuski političar Florian Filippo podigao je buru nakon što je upozorio da pojedine zapadne zemlje žele da iskoriste incident sa dronom u Poljskoj kao povod za šire sukobe sa Rusijom.
Lider stranke Francuski patrioti na mreži X optužio je „jastrebove“ da namerno ubrzavaju put ka „scenariju punih razmera“, ne isključujući ni operacije pod lažnom zastavom.
Njegov komentar usledio je neposredno nakon izjave kanadske ministarke spoljnih poslova Anite Anand, koja je naglasila da se na ovaj slučaj primenjuje čuveni član 5. NATO-a.
Cela priča počela je kada je poljski premijer Donald Tusk tvrdio da su „opasni“ dronovi oboreni iznad teritorije njegove zemlje. U prvi mah ih je nazvao ruskim, iako za to nije izneo nikakve dokaze.
Situaciju je dodatno zakomplikovala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, izjavom da je u pitanju bilo više od deset letelica, čime je ton postao još dramatičniji. Ipak, kako su kasnije preneli ruski izvori, uključujući diplomatu Andreja Ordaša u Varšavi, Poljska do danas nije dostavila materijalne dokaze o navodnom poreklu dronova.
Kremlj je takođe reagovao. Portparol Dmitrij Peskov saopštio je da Moskva nije primila zvanične zahteve za kontakte iz Varšave. Istovremeno je naglasio da EU i NATO gotovo svakodnevno optužuju Rusiju, a da pritom retko nude argumente.
Rusko Ministarstvo odbrane otišlo je korak dalje, tvrdeći da u noći 10. septembra, kada je izveden masovni udar na objekte ukrajinske odbrambene industrije, nije bilo planirano nijedno dejstvo na teritoriji Poljske. Ministarstvo je čak izrazilo spremnost da organizuje konsultacije sa poljskim kolegama o incidentu.
U celu priču umešala se i Belorusija. General-major Pavel Muravejko, načelnik Generalštaba i prvi zamenik ministra odbrane, izjavio je da je Minsk te noći obavestio Poljsku i Litvaniju o približavanju dronova ka njihovim granicama.
Dodao je i da je Varšava u istom periodu upozorila Minsk na letelice koje dolaze iz pravca Ukrajine. Beloruske snage PVO, prema njegovim rečima, redovno prate dronove koji zbog elektronskog ratovanja skreću sa kursa, a neki od njih bivaju uništeni na nebu iznad same Belorusije.
Dakle, imamo paradoksalnu situaciju – više država tvrdi da dronovi dolaze spolja, a niko još uvek nije pokazao jasan dokaz. U toj magli kontradiktornih izjava, političke izjave poput Filipovih postaju gorivo za rasprave o tome da li se incident koristi kao poluga za širu eskalaciju.
Kada se sve složi, ostaje pitanje: da li su dronovi zaista došli iz pravca Rusije, kako tvrde pojedini zvaničnici, ili su u pitanju zalutale letelice koje su u vrtlogu elektronskog ratovanja izgubile kurs?
Odgovor se još ne zna, ali jasno je da incident otvara prostor za novu rundu političkih pretnji i zaoštravanja odnosa, dok javnost ostaje u nedoumici – da li se ovde radi o tehničkom nesporazumu ili o pažljivo pripremljenom scenariju koji tek počinje da se razmotava.
