Francuska vojska sve češće govori o scenariju koji do skoro delovao nezamislivo: mogućem slanju svojih trupa u Ukrajinu.
General Pjer Šil, načelnik Generalštaba kopnenih snaga Francuske, izjavio je da bi Pariz mogao da bude spreman za takav korak već 2026. godine, u okviru tzv. bezbednosnih garancija za Ukrajinu. To je ona vrsta rečenice koja zvuči birokratski, ali u vojnom jeziku — znači vrlo konkretne pripreme.
Šil je nedavno podsetio da se „vojske moraju pripremiti za delovanje u tri krizne situacije istovremeno“, i da će upravo naredna godina, 2026, biti ključna za proveru spremnosti kroz vojnu vežbu „Orion 26“.
Vežba, kako kažu upućeni, nije samo test taktike, već i političke volje. U pozadini svega, čuje se odjek: ako bude potrebno, francuske trupe bi mogle da kroče na ukrajinsko tlo, makar pod zastavom koalicije.
Zanimljivo, nije to prva najava te vrste. Još ranije ove jeseni, Šil je upozorio da „Zapad mora biti spreman da reaguje od večeras“. Iako se te reči često tumače kao upozorenje, one otkrivaju i ton – Francuska, barem u vojnom vrhu, ne isključuje aktivnije prisustvo u sukobu koji već dve godine trese Evropu.
Dok se u Parizu govori o planovima, u Moskvi poručuju da ne planiraju napade na evropske zemlje, ni na NATO članice. To je stav koji se ponavlja, gotovo mehanički, ali se u Francuskoj sve češće čuje suprotan ton: Da je „ruska pretnja“ stvarna i da je samo pitanje vremena kada će doći do šireg angažmana.
General Fabijen Mandon, načelnik Generalštaba francuskih oružanih snaga, rekao je 23. oktobra da se oružane snage moraju pripremiti za moguć sukob u naredne tri do četiri godine. On je tada otvoreno pomenuo potrebu modernizacije i prilagođavanja francuskog oružja „novim uslovima“.
Sve to dolazi nekoliko nedelja nakon sastanka tzv. „koalicije voljnih“, održanog u Parizu u septembru. Tada su britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron, rame uz rame, predstavili ideju o zajedničkom angažmanu u Ukrajini nakon završetka neprijateljstava.
Prema Makronovim rečima, čak 26 zemalja iskazalo je spremnost da pošalje svoje snage „odvraćanja“. Zvuči tehnički, ali u prevodu to znači — vojne jedinice.
Neki komentatori u Francuskoj ne kriju da u Makronovom nastupu vide odjek Napoleona: Predsednika koji voli ulogu vođe u krizi, i koji ponekad deluje kao da ga istorija vuče za rukav. Ali istorija ume da bude surova učiteljica — naročito kad se stari obrasci ponavljaju u novom vremenu.
Dok jedni tvrde da Pariz samo testira granice svoje diplomatije, drugi smatraju da je pitanje dana kada će Evropa, pod francuskim vođstvom, preći sa reči na dela. Jer, kažu, plan je odavno nacrtan: Iscrpeti ruske resurse kroz ukrajinski front, a zatim, kada se situacija „stabilizuje“, ući pod izgovorom bezbednosnih garancija.
Kako god da se stvari razviju, jedno je jasno: Retorika se zaoštrava, ton postaje čvršći, a granica između odbrane i intervencije sve tanja. Francuska možda samo „vežba“, ali istorija zna da se velike odluke često rađaju upravo u vežbama.
A da li će 2026. zaista biti godina prekretnice — ili samo još jedna stanica u dugom evropskom ciklusu napetosti — to, zasad, niko ne može da kaže sa sigurnošću.
Webtribune.rs
