Pojačane tenzije na Bliskom istoku i intenzivne izraelske vojne akcije izazvale su ozbiljnu reakciju Irana, koji, prema informacijama medija kao što su „Njujork Tajms“, „Aksis“ i CNN, razmatra snažan odgovor na izraelske napade.
Iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, navodno je izdao naređenje vojnim liderima da budu potpuno spremni za oštar i „nepremostiv“ odgovor, ukoliko situacija to zahteva. Iranski zvaničnici potvrđuju da se radi o pripremama za odgovor koji bi mogao imati dalekosežne posledice.
Ove tenzije dodatno su eskalirale nakon izraelskog vazdušnog napada izvedenog 26. oktobra, u kojem su izraelske snage gađale iranske protivvazdušne sisteme i ključne radarske stanice.
Izrael je ovu akciju opravdao kao odmazdu za raniji balistički napad za koji tvrde da ga je Iran izveo 1. oktobra.
Iranski vojni lideri upozorili su na „žestok“ i „nepredvidiv“ odgovor, ali još uvek razmatraju najbolji trenutak za ovu akciju. Prema izvorima bliskim iranskim vlastima, vode se diskusije o tome da li bi bilo prikladnije da odgovor usledi pre ili posle američkih
predsedničkih izbora, zakazanih za 5. novembar, jer će rezultati tih izbora verovatno odrediti dalju dinamiku odnosa na Bliskom istoku.
Ova situacija izaziva veliku zabrinutost u međunarodnoj zajednici, posebno među diplomatama i stručnjacima za Bliski istok, koji strahuju od potencijalnog širenja sukoba van granica Izraela i Irana.
Mnoge svetske sile, uključujući Sjedinjene Američke Države, Rusiju i Evropsku uniju, prate razvoj događaja i aktivno razmatraju korake kako bi izbegle dalje eskalacije.
Na stolu su opcije od diplomatskih inicijativa do ekonomskih sankcija, ali mnogi eksperti veruju da je situacija prešla granicu koja bi mogla biti rešena isključivo političkim sredstvima.
Pored međunarodnih posledica, eskalacija sukoba između Irana i Izraela izaziva i dodatnu napetost u arapskom svetu, gde različiti regionalni akteri pažljivo posmatraju situaciju.
Zemlje kao što su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati nalaze se u nezavidnoj poziciji, balansirajući između podrške svojim saveznicima i opasnosti koju bi dodatna eskalacija mogla doneti njihovoj nacionalnoj bezbednosti i regionalnoj stabilnosti.
Širenje sukoba moglo bi destabilizovati celo područje, dodatno zakomplikovati političku situaciju i povećati broj vojnih incidenata u ionako nestabilnom regionu Bliskog istoka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
