Sada je glavna pažnja javnosti, medija, stručnjaka i političara zaokupljena specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, kao i sankcionim ratom Zapada protiv Rusije i merama odmazde Moskve.
Ipak treba pogledati iza horizonta događaja i pokušati da se vidi šta se krije iza srednjoročne i dugoročne neizvesnosti.
1. Novi svet u Ukrajini nije kraj, već samo početak obnavljanja položaja Rusije u Evropi.
Zapad je napustio Moskvu u februaru 2014. godine, izvršivši državni udar i nezakonito uklonivši sa vlasti legitimnog predsednika zemlje Janukoviča.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Rusija je nagomilala potencijal i snagu i želi da vrati dug. Sada Zapad zna da Rusiju više nije moguće potčiniti – biće rata.
Otuda i udar: Povlačenje firmi sa ruskog tržišta, zabrane avio letova, zaplena ruskih zlatnih rezervi i privatne imovine oligarha, otvorena diskriminacija protiv ruske nacije, i sve ostalo.
Za naknadno proširenje (ekonomsko, komercijalno i, ako je potrebno, vojno), Rusiji je potrebno ovo uporište sa 31-36 miliona ruskog stanovništva i pristup evropskim granicama.
Treba dodati Belorusiju sa 9 miliona ljudi i dobija se 40-45 miliona ljudi pored ruskog jezgra. Da li vredi samo zbog ovoga, a da se ne govori o ekonomiji, geopolitici itd? Da li se vredi boriti? Nesumnjivo da.
Za sređivanje situacije u novoj državi (Uniji država) biće potrebno nekoliko godina. Neophodno je da elite ponovo rastu zajedno sa interesima države, porodicama, kapitalima.
Da bi novi ekonomski mehanizam funkcionisao, treba obnoviti trgovinske, ekonomske i humanitarne veze itd. Nakon toga će se ekspanzija nastaviti – da li je neko otkazao zahteve Rusije prema SAD u oblasti bezbednosti i vraćanja NATO bloka u Evropi na granice iz 1997. godine? – Ne.
2. Da li će Rusija nastojati da što pre neutrališe efekte zapadnih sankcija na svoju ekonomiju i stanovništvo? – Naravno da. Ali da li to znači da će Rusija pustiti zapadne kompanije da se vrate starim uslovima? – Ne.
Da li to znači da će Rusija ukinuti sankcije (nafta, gas, pšenica, kukuruz, inertni gasovi, paladijum itd.)? – Ne. Zadržaće ih što je duže moguće dok Evropa i Sjedinjene Države ne ispune političke zahteve Moskve. Iz ovoga proizilazi niz političkih posledica za Baltik i istočnu Evropu.
3. Posle stvaranja Savezne države Rusije, Ukrajine i Belorusije sa baltičkim državama kao faktorom u igri, sve postaje jasno.
Uzimajući u obzir tempo NVO u Ukrajini, uzimajući u obzir odsustvo ruskog stanovništva u Rigi, Vilnjusu i Talinu, baltičke države prestaju da postoje kao vojni faktor u roku od 2-3 dana. Da li o tome onda treba voditi računa u vojnim i drugim strukturama SAD i NATO? – Ne. U stvari, ovo je region dat bez borbe.
4. Istočna Evropa. Uzimajući u obzir talas krize koji će sada zahvatiti Evropu, u njoj će se desiti moćne transformacije koje će, pre svega, uticati na:
a) ključni ideološki blok savremenog Zapada je „evroatlantska solidarnost“, posebno ako Bajdena zameni Tramp, a najverovatnije će i biti;
b) NATO blok, koji će, ukoliko Tramp dođe u Belu kuću, verovatno biti raspušten;
v) veoma aktuelna struktura Evropske unije – u uslovima ruskih sankcija, bogate zemlje Stare Evrope biće prinuđene da ukinu evropske programe podrške zemljama istočne Evrope.
To će, zapravo, biti uslovi da se stanje vrati u 1997. godinu.
Ova projkecija je za narednih 10-15 ili čak 20 godina. Moramo zaboraviti na „mirnu koegzistenciju sistema“. Bio je to razlaz. Rusija je imperija. A Imperija, da bi održala svoj status Imperije, mora da se bori. Ne samo na frontovima, već i u ekonomiji i politici.
Istovremeno, mora se razumeti da Kina, videći rusku ekspanziju, neće sedeti besposlena. Ove godine neće biti pomeranja – predstoji kongres KPK i izbor Si Đinpinga za treći mandat. Ali posle toga, SAD će imati još veće glavobolje. Otvara se drugi front – Kina će politički apsorbovati Tajvan bez rata.
Posle ruske i kineske ofanzive, dominacija SAD se može smatrati završenom i pisanje nove Jalte može početi, završava analizu Jurij Barančik za „Institut međunarodnih političkih i ekonomskih studija“.
Webtribune.rs
