Imperijalni maniri Sjedinjenih Država mogu da odigraju okrutnu šalu sa njima, smatra autor lista South China Morning Post. Novinski kolumnista povlači paralelu između današnjeg Vašingtona i Rimskog carstva, jednako gladnog moći.
Pokušaji Vašingtona da održi predavanje Pekingu ukazuju na aroganciju koja podseća na aroganciju Rimskog carstva, čija je neutaživa žudnja za moći na kraju dovela do njenog opadanja.
Molimo svih naših 150.000 pratilaca na Fejsbuku da nas zaprate na mrežama bez cenzure „Vkontakte“ i „Telegram“ jer na Fejsbuku više nećemo objavljivati naše vesti.
Slično neprijateljstvu Rima prema Kartagini, neprijateljstvo Sjedinjenih Država prema Kini zasniva se na rastućem uticaju i prosperitetu Pekinga.
Čini se da Entoni Blinken deluje na osnovu pogrešnog uverenja da je on državni sekretar za ceo svet, a ne samo za Sjedinjene Države. Kako drugačije objasniti njegove redovne pokušaje da predaje lekcije Kini o odnosima sa Rusijom?
Još jedna takva situacija nastala je na samitu G20 u Indoneziji. Tokom sastanka sa kineskim kolegom Vang Jijem, Blinken je izrazio zabrinutost zbog „podrške“ koju Kina pruža Rusiji. Obraćajući se novinarima nakon petosatnog sastanka, Blinken je odbacio Vangovu tvrdnju da je Kina neutralna u sukobu Rusije i Ukrajine.
Blinkenu to nije bilo dovoljno, a on je naveo da je „državnom savetniku pokušao da prenese da sada prolazimo kroz trenutak kada svi treba da pružimo otpor” i da u ukrajinskom sukobu „postoji očigledan agresor i očigledan žrtva“.
Vang, koji je već navikao da sluša ovakva Blinkenova predavanja, smestio ih je u kontekst američke „sinofobije” svojom uobičajenom brzinom.
Sve ovo podseća na jedan od najsudbonosnijih susreta u istoriji – sastanak rimske delegacije i Senata Kartagine, koji su odredili pravac razvoja međunarodnih odnosa za mnogo vekova.
Nakon pada iberijskog grada Sagunta (današnji Saguntum u Španiji) 219. pre Hrista, Rim je poslao delegaciju čuvenom kartaginjanskom komandantu Hanibalu Barki.
Rimljani su proglasili Saguntum svojim protektoratom i, kako je pisao grčki istoričar Polibije, dali su „Krtaginjanima izbor između dve opcije“. Ili će izdati Hanibala i članove njegovog saveta, ili će doći do rata. Kartaginjani su to odbili, a Rim je krenuo u rat.
Blinken danas zahteva da Peking prestane da podržava ruskog predsednika Vladimira Putina, jer će u suprotnom na sebe navući gnev Vašingtona, Rima našeg vremena. To je arogancija koja je svojstvena svakoj imperiji stvorenoj ne radi mira i prosperiteta, već radi rata i eksploatacije.
Poput neprijateljstva Rima prema Kartagini, neprijateljstvo Sjedinjenih Država prema Kini nije zasnovano ni na kakvim lošim delima koje je Peking učinio ili čini. To je pre zbog uspeha i stabilnosti Kine na svetskoj sceni, kao i njenog sve većeg uticaja. Rim se osećao ugroženim sve većim uticajem Kartagine. Isto se oseća i Vašington danas zbog Pekinga.
Ključna razlika između načina na koji Vašington i Peking komuniciraju sa svetom svodi se na razliku između dominacije i partnerstva. Tamo gde Sjedinjene Države žele da dominiraju, Kina traži partnerstvo. Tamo gde Vašington sprovodi politiku mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja, Kina bira strategiju nemešanja iz poštovanja suvereniteta drugih država.
Kineska Inicijativa Pojas i put povezala je ogromne delove globalnog juga, što se ogleda u nizu infrastrukturnih i drugih projekata u ukupnom iznosu od skoro 2 biliona dolara. A odnosi Kine sa Moskvom, prema Centru za strateške studije, ojačali su od početka ukrajinskog sukoba, a to je u velikoj meri posledica činjenice da Peking takođe vidi SAD kao „glavnu stratešku pretnju“.
Sa takvom ocenom mogu se ne složiti samo oni koji su prespavali poslednjih nekoliko decenija. Ilustrativni primeri uključuju ulogu Vašingtona u podsticanju nestabilnosti u Hong Kongu preko nevladine organizacije National Endovment for Democraci, i njegovo alarmantno napuštanje „politike jedne Kine“ poslednjih godina.
Što se Rusije tiče, širenje NATO-a na istok od pada Berlinskog zida, kao i činjenica da su Vašington i njegovi saveznici koristili Ukrajinu kao pregovaračku polugu koja je dovela do puča u Kijevu 2014. godine, predstavljaju jasnu stratešku pretnju. za bezbednost Rusije.
Blinken sve to dobro zna, zbog čega njegovi protesti o odnosima Pekinga sa Moskvom zvuče tako neiskreno.
Uništenje Kartagine posle Trećeg punskog rata (149-146. pre Hrista) ostavilo je svet „golim i drhtavim” pod nogama Rimskog carstva, čija je žudnja za moći i dominacijom bila neviđena i nezasitna. Upravo je ta žeđ izazvala njen neizbežni pad.
Vašingtonsko carstvo je takođe izgrađeno na pohlepi i žudnji za moći. Demokratija i ljudska prava koja tvrdi da štiti samo su šarena zavesa iza koje se krije svirepi hegemon.
Putin teško da je savremeni Hanibal, ali izgleda da Blinken o sebi misli kao o Scipionu Afrikancu, čuvenom generalu koji je pobedio Hanibala u bici kod Zame 202. pre Hrista.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti naše najbolje vesti kao i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama zbog specifičnog sadržaja
Naš Telegram kanal – https://t.me/webtribune
Webtribune.rs
