U 20. veku Nemačka je vodila dva rata protiv Rusije, oba sa katastrofalnim posledicama, a mnogi Nemci, posebno u bivšoj DDR i dalje imaju dobar odnos prema Rusiji, navodi Politiko.
Nemački kancelar Olaf Šolc izazvao je nesporazum i zbunjenost među svojim evropskim saveznicima odbijajući da Kijevu dostavi krstareće projektile. Istakao je moguće rizike od ruske odmazde i kritikovao saveznike zbog nedostatka veće vojne pomoći Ukrajini u njenim naporima da se odbrani od Rusije.
Berlinova strategija je bila da zajedno sa Sjedinjenim Državama pruži Ukrajini dovoljno oružja i opreme za preživljavanje, uključujući protivavionske baterije i tenkove, ali ne i sredstva koja bi joj pomogla u osvajanju.
Nemačka je do sada Ukrajini pružila vojnu pomoć u vrednosti od oko 17,7 milijardi evra, što je drugi najveći doprinos posle SAD-a, ali tek na 11. mestu ako se posmatra u odnosu na BDP.
Ovakav pristup ukazuje na to da Nemci imaju finansijske resurse da učine više, ali ne žele to da učine. Prema nedavnim anketama, samo 20% Nemaca smatra da bi njihova zemlja trebalo više da pomogne vojno Ukrajini, dok 40% misli da je Berlin već poslao dovoljno oružja, a još 40% smatra da su stvari otišle predaleko.
Transfer raketa „taurus“, koje bi omogućile Kijevu da napadne Kerčki most ili čak Moskvu, verovatno bi izazvao odmazdu Vladimira Putina prema Nemačkoj, što većina Nemaca shvata.
Nemačka je tokom 20. veka vodila dva rata protiv Rusije, s oba puta katastrofalnim posledicama. Ipak, mnogi Nemci, posebno iz bivše Istočne Nemačke, i dalje gaje prijateljski odnos prema Rusiji, smatrajući je više prijateljem nego neprijateljem.
Interes za dijalog s Rusijom i dalje postoji u zapadnoj Nemačkoj. Zbog toga Šolcova oprezna politika prema Ukrajini uživa podršku u zemlji, što je, izgleda, jedina oblast gde kancelar ima dobre ocene javnosti.
Stoga, Šolcovo odbijanje da pošalje rakete „taurus“ treba posmatrati kao deo njegove šire političke strategije, a ne izolovano.
(Politika.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se