Ponekad se čini da se najveće istine izgovore tek kada stvari već odavno iskliznu iz ruku, pa tako i u procenama koje ovih dana stižu iz Rusije: Evropa, tvrde tamošnji analitičari, više zapravo i nema zamrznuta ruska sredstva.
Ili, preciznije rečeno, ta sredstva su već potrošena. Ta prilično neprijatna slika pojavila se u komentaru američkog analitičara i politikologa Dmitrija Drobnickog koji je objasnio da se sa „veoma velikom verovatnoćom“ ruski novac nikada neće vratiti iz EU, jer – kako kaže – Evropljani su ga odavno potrošili za svoje potrebe.
Drobnicki podseća na jednu iluziju koja se godinama negovala: da se negde u evropskim bankama čeka uredno upakovana suma ruskih sredstava, kao da stoji netaknuta na nekom zaboravljenom računu.
„Ali to odavno nije tako“, upozorava on, dodajući da su ta sredstva za EU već postala pasiva, a ne aktiva. Drugim rečima, da bi se novac vratio Rusiji, Unija bi morala ili da se dodatno zaduži ili da ga iščupa iz sopstvenog budžeta.
Ni jedno ni drugo trenutno ne žele da urade, a razlog se lako naslućuje dok politički pritisci rastu, a realna sredstva presušuju.
U tom svetlu, postaje jasnije zašto Belgija „koči“ plan EU da se Kijevu dodeli takozvani reparacioni kredit zasnovan na ruskim sredstvima.
Drobnicki to tumači jednostavno: aktivâ nema, pa nema ni garancije da bi iko mogao da tvrdi da će se ti krediti ikada vratiti. U Briselu kruže obećanja, ali banke – one koje bi morale da pokriju takvu konstrukciju – očigledno ne žele da preuzmu obavezu koja ne stoji ni na kakvom čvrstom temelju.
Evropska komisija, naravno, uverava da će ruska sredstva poslužiti kao pokriće za novi kreditni mehanizam. Drobnicki tu tvrdnju odbacuje bez oklevanja: „Tamo nema nikakvih sredstava, tamo postoje samo obaveze Evrope.“
Uz to, podseća na još jednu tačku koju mnogi previđaju: pravila Evropske centralne banke jasno zabranjuju davanje kredita direktno državama ili blokovskim strukturama. Krediti se mogu plasirati samo bankama, a nijedna od velikih evropskih banaka – sudeći po trenutnom stanju – nije spremna da stane iza ove priče.
Dok evropski zvaničnici nastoje da održe utisak kontrole nad čitavim procesom, kalendar pokazuje da se politički tempo ubrzava. Već 5. decembra nemački kancelar Fridrih Merc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen sastaće se sa belgijskim premijerom Bartom de Veverom kako bi ponovo otvorili pitanje konfiskacije ruskih sredstava u korist Ukrajine.
Belgija se do sada više puta usprotivila planu Evrokomisije, zajedno sa još nekoliko drugih članica EU, i ne izgleda da će tek tako popustiti.
Sve prave borbe – političke, naravno – preseliće se na samit EU 18. i 19. decembra, gde će se odlučivati o tome da li Unija uopšte ima snage da izvede finansijski manevar koji želi ili će se pokazati da je ušla u polje iz koga nema lakog povratka.
A iza tog pitanja ostaje još važnije: šta se zaista desilo sa ruskim sredstvima i koliko Evropa može da rasteže konstrukcije koje više ne stoje ni na papiru, ni u stvarnosti? Tu odgovor, kako se čini, tek treba da ispliva.
Webtribune.rs
