Nema pesme za tebe. Samo gluvo u krug. Moj nekadašnji kolego, i dalje stojim iza toga, sinoć si gostovao na N1 televiziji. Prijatno si me iznenadio. Baš si me ispoštovao. Od svih, meni si u dva maha spomenuo ime i prezime.
I da mi ne zameraš. Tu mi je entuzijazam malo splasao. Moraš, Predrage! Moraš da mi zameriš! I zameraš, naravno, nego sve što te žulja umotavaš u gomilu sluzi, poput one koju ostavljaš za sobom.
Primećuješ da ti ne persiram. Ne osećam potrebu. Imam utisak kao da pišem liku koji čeka na suđenje, i kome je sudbina izgledna. Bivšem. Prošlom.
Nažalost, u ovom satiranju mog naroda ti i dalje imaš neku upotrebnu vrednost. Dodeljenu od strane gospodara. Relativizacija. Obmana. Zbunjivanje.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Što se mene tiče, odavno ne pravim tu grešku da te ne gledam istim očima kao i Gorana Vesića u tom fantomskom telu, zvanom Krizni štab.
Sa istim ciljem ste postavljeni i istom gospodaru na podjednak način služite. Ne krij se iza naroda. Ne spominji ga.
Da imaš trunku empatije prema tom narodu klekao bi i molio za oprost. Ali ne, ti kočoperni čikice, ti ćeš i dalje da budeš u pravu. I onda kada kažeš uoči izbora da smo sa virusom završili, da je oslabio i da je priča gotova, i onda, dan nakon izbora da se situacija pogoršava.
I onda kada braniš zvanične brojke o preminulima i onda kada iznosiš svoje Fox Molder podatke. A mi ćemo, poput zbunjene Skali da ti aplaudiramo ručicama na hrabrosti. A nikada hrabar bio nisi.
Predrag Kon
Kao poslednja kukavica i sluga režima si u prvim nedeljama epidemije tvrdio da zdravstveni radnici imaju sve što je potrebno.
Sam sebe par meseci kasnije, kod lucidnog Marića, gde ti je i mesto, tvrdiš da si svesno lagao. Za koga? Za mene i moju porodicu, možda? Za moje kolege?
Ne uzimaj u usta zdravstvene radnike jer nikada nisi bio deo esnafa. Nikada, epidemiolože, nisi zasmrdeo na kinesku plastiku. Nikada noć nisi proveo na odeljenju gde kukaju i majke dozivaju. Ne opravdavam ove budaletine što su ti dolazile pod prozor. Nisu oni iz mog mraka došli, Predrage. Moj mrak će da bude krivična prijava. U ime desetine hiljada preminulih.
A njih, Predrage, nije ubila priroda, već vaše kalkulantsko ponašanje. Vaša nebriga, vaše neznanje i vaš karijerizam. Kažeš, nemaš novčanih prinadležnosti u tom Kriznom štabu. Nekako ste svi vi dobili nešto.
Sin megatrendovac ode u Air Srbiju, nekome kćer dobi nameštenje, neko dobi ministarsku poziciju. Ne pokušavaj, molim te… Ne pokušavaj… Ovo je suviše mali grad. I svi sve znamo. Koliko beše studirao junior na Megatrendu? Samo reci broj, ništa više. I ne pravi se mala maca.
Ovo društvo je kapituliralo pod ovom epidemijom. Pozivaš se na epidemiologe. Gde su ti? Ko radi kontrolu kontakta? Ko ti radi kontrolu samoizolacija? Šta radiš, Predrage? Ja znam šta radim. Ni jednog trena nisam ustuknuo. I bolestan dolazim na svoj posao. Ne da bi me direktorka blago pogledala, već zbog svojih kolega. Moje braće i sestara.
Ne moramo privatno da budemo najbolji ortaci. Ali, kada je frka, kada je stvarno teško, ne ostavljaš svoje. Dezerteru. Ne, nisi napustio KŠ, ne plači, ti si svoju braću i svoje sestre ostavio na milost i nemilost ove pošasti. Živote im sjebao. Dezerteru struke, časti i pravičnosti.
Nemam, možda, marketinške veštine kao tvoji Krle ili Beba, ali daću ti jedan besplatan savet. Ne pravdaj se i ne kočoperi se. Stani iza svega što si uradio kao muškarac i doktor od integriteta. Kao čovek.
Izbegavaj napadanje drugih. Kasno je za to. Tebi trebaju drugari. Ovi što radiš za njih imaju još kratak rok upotrebe. Obrisaće guzicu sa tobom, kao da si troslojni, reciklirani. I nikome žao biti neće.
(nova.rs)
