Bivši generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, dao je iznenađujuću izjavu u vezi sa Rusijom, u kojoj je istakao da je uspostavljanje dobrih odnosa sa Moskvom nakon završetka Hladnog rata bilo ispravna strategija.
Ova izjava je izazvala iznenađenje, jer niko ne zna zbog čega je kod njega nastao takav zaokret. Tokom svog mandata u NATO-u, Stoltenberg je često davao agresivne izjave, a do nedavno je pozivao na slanje raketa dugog dometa Ukrajini kako bi mogla bombardovati rusku teritoriju u dubini zemlje.
Uprkos ovoj promeni tona, Stoltenbergova izjava dolazi u trenutku sve veće napetosti između Rusije i Zapada, posebno u kontekstu aktuelnog sukoba u Ukrajini i pojačane aktivnosti NATO snaga blizu ruskih granica.
Ispravnost strategije prema Rusiji
Stoltenberg je u intervjuu za nemački magazin Spiegel rekao da i dalje veruje da je pristup pokušaja normalizacije odnosa sa Rusijom nakon pada Sovjetskog Saveza bio pravi potez.
On je napomenuo da su uprkos brojnim izazovima, uključujući pripajanje Krima Rusiji i početak sukoba u Donbasu, odnosi sa Rusijom nastavili da postoje kroz Savet Rusija-NATO.
Ovaj savet je osnovan 2002. godine kao platforma za dijalog između NATO-a i Rusije u cilju jačanja saradnje i izbegavanja nesporazuma.
Međutim, Stoltenberg je priznao da, iako je ovaj mehanizam bio od ključnog značaja za održavanje komunikacije sa Rusijom, Zapad nije smeo dozvoliti bilo kakva pogrešna tumačenja iz Moskve koja bi mogla dovesti do daljih tenzija.
Rastuća napetost i aktivnosti NATO-a
U proteklim godinama, Rusija je izrazila zabrinutost zbog pojačane prisutnosti NATO-a na njenim zapadnim granicama. NATO je intenzivirao svoje vojne aktivnosti u istočnoj Evropi, što alijansa objašnjava kao neophodne mere za „suzbijanje ruske agresije“.
Ova pojačana aktivnost uključuje vojni raspored u baltičkim državama i Poljskoj, kao i proširenje vojnih vežbi u regionu.
Rusija je više puta upozoravala da takvi potezi NATO-a predstavljaju direktnu pretnju njenoj nacionalnoj bezbednosti. Zbog toga je Moskva zatražila dijalog sa Zapadom, ali je jasno stavila do znanja da taj dijalog mora biti zasnovan na principima ravnopravnosti i poštovanja interesa svih strana.
Stoltenbergov stav o oružanom sukobu NATO-a i Rusije
Stoltenbergova izjava dolazi u vreme kada na Zapadu sve češće kruže glasine o mogućnosti direktnog vojnog sukoba između NATO-a i Rusije.
Ova ideja se pojavila kao rezultat eskalacije sukoba u Ukrajini i povećanog angažmana Zapada u podršci Kijevu. U ovom kontekstu, Stoltenberg je podsetio na važnost izbegavanja nesporazuma koji bi mogli dodatno da podstaknu napetosti.
Iako Rusija insistira na tome da ne preti nijednoj državi, ona takođe naglašava da neće ignorisati aktivnosti koje mogu biti štetne po njene interese. Zvaničnici u Kremlju često ističu da je Moskva spremna da reaguje u slučaju bilo kakvih koraka NATO-a koji bi ugrozili njenu bezbednost.
U ovom svetlu, Stoltenbergov poziv na oprez sa ciljem izbegavanja nesporazuma deluje kao pokušaj smirivanja situacije i podsećanja na važnost dijaloga.
Ruska reakcija na NATO aktivnosti
Rusija je u više navrata izrazila svoju zabrinutost zbog jačanja prisustva NATO-a u Evropi, naročito na granicama sa Rusijom. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije naglašava da Moskva ostaje otvorena za dijalog sa NATO-om, ali pod uslovom da se razgovori vode na ravnopravnoj osnovi.
Osim toga, Rusija traži od Zapada da odustane od daljeg militarizovanja Evrope, jer veruje da to vodi u dalju eskalaciju i destabilizaciju kontinenta.
Moskva posebno kritikuje politike NATO-a koje podržavaju stalnu izgradnju vojnih baza i naoružavanje istočnoevropskih zemalja.
Ruski zvaničnici smatraju da je takvo ponašanje NATO-a deo šire strategije okruživanja Rusije vojnim sredstvima i ugrožavanja njene suverenosti. Istovremeno, Rusija insistira na jačanju svojih odbrambenih kapaciteta kao odgovora na pretnje sa Zapada.
Potreba za pažljivim balansiranjem
Stoltenbergova iznenađujuća izjava o ispravnosti pokušaja normalizacije odnosa sa Rusijom nakon Hladnog rata dolazi u trenutku kada su odnosi između Zapada i Rusije na najnižem nivou u poslednjim decenijama.
Iako je Stoltenberg ranije zagovarao oštriju politiku prema Rusiji i pozivao na slanje raketa dugog dometa Ukrajini, sada je izneo stav koji podseća na značaj dijaloga i izbegavanja sukoba.
NATO nastavlja da povećava svoju prisutnost u istočnoj Evropi, dok Rusija oštro kritikuje te poteze kao opasne po svoju bezbednost. Iako je dijalog između Rusije i NATO-a smanjen, Stoltenbergova izjava podseća na to da je, uprkos svim izazovima, komunikacija sa Rusijom bila i ostaje ključna za izbegavanje daljih sukoba.
Rusija, s druge strane, i dalje insistira na jednakosti u tim razgovorima i traži od NATO-a da prestane sa militarizacijom Evrope.
Pitanje daljeg razvoja odnosa između Rusije i Zapada ostaje otvoreno, ali trenutne napetosti ukazuju na potrebu za pažljivim balansiranjem interesa i izbegavanjem nesporazuma koji bi mogli dovesti do direktnog sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
