Ruska ekonomija sada napreduje zbog Putinovog proterivanja Rotšild banaka iz Rusije, navodi se u izveštajima.
Rusija je smanjila inostrani dug za 75%, što ih čini šestom najvećom ekonomijom na svetu po Paritetu kupovne moći (PPP), sa 4 triliona dolara BDP-a.
[adsenseyu1]
1999. godine je ruska ekonomija po PPP vredela samo 620 milijardi dolara. Dakle, u poslednjih 18 godina, ruski ekonomski učinak u tom smislu je povećan za 600 procenata.
Stopa inflacije je smanjena sa 36,5 odsto na 2,5 odsto do kraja 2017. godine. Ukupna vrednost sredstava ruskog bankarskog sistema je porasla 24 puta na 1,43 trilion dolara. Kapitalizacija ruske berze je porasla više od 15 puta na 621 milijardu dolara.
Javni dug i inostrane rezerve
Kada je Putin izabran 2000. godine, Rusija je imala samo 12 milijardi dolara u rezervama, uz javni dug, koji je bio gotovo jednak ekonomskom učinku zemlje sa 92,1 odsto.
[adsenseyu4]
Stvari su se značajno promenile za 18 godina, jer se javni dug Rusije smanjio na 17,4 odsto BDP-a, a rezerve su povećane na 356 milijardi dolara. Nizak dug i rastuće rezerve su pomogli da država preživi ekonomsku krizu 2008. gdine i recesiju od 2014-2016. godine, uzrokovanu padom cena nafte i zapadnim sankcijama.
Ruske rezerve zlata su se povećale za više od 500 procenata od 2000. godine. Centralna banka Rusije (CBR) je u decebru dodala 9,3 tone zlata u svoje rezerve, što je ukupne godišnje rezerve dovelo na 1.838,211 tona – što je vrednost od preko 76 milijardi dolara u monetrnom iznosu.
Svetsko veće za zlato pokazuje da je Rusija najveći kupac zlata i treći najveći svetski proizvođač, sa Centralnom bankom koja kupuje od domaćih rudara preko komercijalnih banaka.
[adsenseyu1]
Poljoprivreda
Iako ruska ekonomija ostaje dominantna u prihodima od nafte i gasa, njihov poljoprivredni sektor je u poslednjih nekoliko godina procvetao. Ruski poljoprivrednici su proizveli svoj najveći usev ikada u poljoprivrednoj godini 2017., oborivši 40-godišnji sovjetski rekord, i sakupili više od 130 miliona tona.
2016. godine je Rusija postala svetski lider u izvozu pšenice. Od početka 2000-ih godina, ruski udeo na svetskom tržištu pšenice se povećao sa četiri na 16 odsto.
Iako poljoprivreda i dalje ostaje daleko iza energetskog sektora, ona je prevazišla prodaju oružja i postala drugi najveći izvoz ove zemlje.
Rusija je 2002. godine počela da izvozi žitarice, prodajući nešto više od sedam miliona tona. 2017. godine je Rusija želela da proda 45 miliona tona – što povećanje za više od 600 procenata.
Webtribune.rs
[adsenseyu4][adsenseyu5][adsenseyu5]
