Naša ćerka Roz, rođena je 17. juna 2010. godine kao srećna, zdrava devojčica. Razvijala se kao i sva deca njenog uzrasta.
Moj suprug i ja smo odlučili da prima vakcine jednu po jednu, po odloženom rasporedu, nakon što joj je naš prvi, porodični lekar dao Pediariks vakcinu, koja se sastoji iz kombinacije vakcina. Kada je imala jednu godinu, počeli smo sa DTap vakcinacijama i rasporedili ih u određenom vremenskom periodu. Onda, na njenom dvogodišnjem pregledu, odlučili smo da počnemo sa MMR vakcinacijom.
Roz je 12. juna 2012. dobila MMR vakcinu. Imala je normalan period nervoze, kao kada je primila DTap, ali nakon nedelju dana počela je da izgleda pomalo neuobičajeno, nije reagovala i nastavila je da bude nervozna.
Roz je 27. juna dobila malu groznicu. Sledećeg dana je na kratko bio napolju. Nakon tuširanja, moj muž ju je stavio na stolicu. Ušao je posle pet minuta i primetio da se ne pomera i da gleda u jednu tačku, da ne reaguje.
Odmah smo je odveli u hitnu.
Nakon 30 minuta, lekar je potvrdio da ima iznenadni napad i visoku temperaturu od. Sproveli su niz testova i nisu pronašli nikakvu infekciju, virus ili bakteriju.
Prebacili su je u Dečju bolnicu, gde je noć provela na posmatranju. Doktori su nam rekli da je imala febrilni napad. Rekli su nam da ne brinemo jer su febrilni napadi česti kod dece.
Sve je išlo dobro u narednih nekoliko meseci. Onda je, 8. avgusta, nakon igranja u parku, Roz postala letargična. Kada smo je doveli kući dobila je napad. U hitnoj pomoći su joj dali lekove za iznenadni napad i posle 45 minuta ponovo je prebačena.
Ostala je u bolnici nekoliko dana tokom kojih su sproveli MRT i EEG. MRT je pokazala da se njena mijelinacija ne razvija normalno. Mijelinacija je formiranje mijelinskog omotača oko nervnih ćelija koja omogućava da nervni sistem funkcioniše pravilno.
Međutim, rečeno nam je da ne brinemo jer je Roz bila jako mala, a i EEG je pokazala da je sve u redu. Brinuli smo se da bude unutra kada je bilo toplo, vodili smo računa o njenoj dijeti i preduzimali mere opreza.
1.novembra Roz se probudila ponašajući se čudno; onda je iznenada dobila napad. Dali smo joj diastat. Probudila se sat vremena kasnije i dobila još jedan.
Ovoga puta smo otišli na odeljenje za decu koja imaju gušenja.
Od decembra je imala napade svakog meseca i počeli su da se pogoršavaju. Umesto delimičnih, kompleksnih napada, počela je da ima delimično kompleksne napade koji su generisali i toničko-kloničke (TC) grčeve.
Do aprila 2013, imala je napade svake sedmice. Sredinom aprila, Roz je imala tri najveća TC napada u roku od nedelju dana. Odlučili smo da je odvedemo u bolnicu za decu u Sinsinatiju kako bi dobili neke odgovore.
Tokom svih napada, Roz je nastavila da se razvija u skladu sa svojim godinama, osim što je govor izostao. Tokom određenog vremenskog perioda, njeni napadi su se promenili, ali su postali učestaliji.
Naš neurolog je predložio da se nađemo sa doktorom za epilepsiju da vidimo da li bi Roz mogla da bude kandidat za operaciju mozga.
Roz je 7. oktobra 2013. godine primljena na nedelju dana zbog VEEG posmatranja i većih skeniranja na osnovu kojih je zaključeno da je kandidat za operaciju odstranjenja desnog potiljačog režnja.
Skeniranje je pokazalo područje koje je bilo istanjeno. I tako smo čekali i posmatrali kako i dalje dobija napade više puta dnevno.
5.februara smo došli na red, a Roz je podvrgnuta postvljanju interne mreže na desnoj strani mozga (ukupno 120 elektroda). Svakodnevno smo se susretali sa lekarima. Rekli su nam da se napadi stalno dešavaju po desnoj hemisferi njenog mozga, ne samo u desnom potiljačnom režnju i da odstranjenje nije opcija.
Naša srca su bila slomljena.
Nakon što su doktori dobili potrebne informacije, pretpostavili su da ima Rasmusenov sindrom ili kortikalnu displaziju. Naša normalna devojčica je morala da prođe kraniotomiju, otvaranje lobanje, i desnu hemisferotomiju koja bi je ostavila sa levom hemiparezom. (Morali su da joj uklone polovinu mozga).
12.februara otišla je na devetosatnu operaciju. Ušla je sa potpuno funkcionalnim telom i izašla sa pola tela. Prošla je četiri nedelje intenzivne stacionarne rehabilitacije i došla je kući, paralizovana.
Biopsija je potvrdila da ima Rasmusenov sindrom.
Jedanaest meseci nakon operacije više nema napade, ali ona i dalje ne može da koristi levu ruku i ima slabost u levoj ruci i nozi. Ona je takođe slepa na levoj strani oba oka, ali govori mnogo više.
Teško je poverovati da je devojčica, koja je bila zdrava pri rođenju, doživela život pun traumatskih događaja nakon prve MMR vakcine. Svakog dana krivim sebe sa „šta ako“.
Sada želimo da se čuje Rozina priča i želimo da kompanije koje proizvode vakcine preduzmu mere predostrožnosti.
thesnapmom.com
https://thesnapmom.com/fighting-vaccine-battle-half-brain/#top_ankor
