Šef Evropske komisije, Žan-Klod Junker, je u velikom preokretu rekao da je vreme da se Evropska unija (EU) ponovo poveže sa Rusijom i da prestane da je “napada,“ što je u izrazitoj suprotnosti sa SAD koje su povećale optužbe i sankcije protiv Moskve.
Ove izjave su u skladu sa brzo razvijajućim trendom koji je Centar za sinkretičke studije (CSS) u Beogradu predvideo od 2014. godine, gde će EU izvojevati nezavisni pravac od atlantizma SAD-a, piše Pol Antonopulos.
[adsenseyu1]
Na iznenađenje nekih, i razuveravanje drugih, Junker je govorio publici na događaju o reformi EU u Briselu u Belgiji. Iako je njegova izjava imala neke pomešane poruke koje su imale za cilj da demonstriraju kontinuitet sa nekada izraženijim atlanskim govorima EU, sveukupna poruka je bila pomirljiva.
“Moramo se vratiti, ne bih rekao na normalne odnose sa Rusijom, ali postoji toliko oblasti, toliko domena, gde možemo bolje sarađivati sa istraživanjem i inovacijama i drugim, ne zaboravljajući naše razlike. Rusija mora biti bliža,“ rekao je on.
Međutim, iako je Junkerov govor imao nameru da bude pomirljiv, EU i dalje zadržava delikatan stav.
Junkerove napomene po prirodi ostaju istorijske. Odražavajući ovaj delikatan stav koji trenutno prožima EU, on je ponudio pomirljive reči “srednjeevropskim“ državama čiji je ideološki program postavio Vašington daleko više nego Brisel i Berlin. U tom cilju, on je rekao da EU nikada neće prihvatiti “ono što je Rusija učinila“ Ukrajini i Krimu, pozivajući se na krizu 2014. godine u Kijevu koja je dovela trenutnu ukrajinsku vladu na vlast, a potom i naknadni referendum na Krimu, što je rezultiralo sa više od 90% podrške za ponovno ujedinjenje sa Rusijom.
Jedan od glavnih argumenata za bolje odnose je veličina Rusije. “Moramo imati na umu da čitava teritorija EU ima oko 5,5 miliona kvadratnih kilometara. Rusija ima 70,5 miliona kvadratnih kilometara,“ rekao je Junker.
Međutim, veličina Rusije nije sprečila EU i njene saveznike da ugroze diplomatiju sa masovnim proterivanjem ruskih diplomata pre dva meseca. Ukupno više od njih 100 je poslato nazad u Rusiju iz više od desetak zemalja, optuženi za to da su tajni špijuni.
Istovremeno, važno je odvojiti takve akcije kao što su diplomatska proterivanja – akti očaja – od trenutnih političkih promena i stavova koji se sve više odvijaju u EU.
Proterivanja su pokrenuta od strane Velike Britanije u nastojanju da okrive Moskvu zbog trovanja bivšeg britanskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Solsberiju u martu ove godine. London je otvorio ovaj put sa 23 deportacije, ali su SAD to brojno nadmašile proterivanjem njih 60. Većina drugih je ograničila proterivanja na jednog do četiri diplomate. Rusija je odgovorila na ovaj čin jednakim brojem proterivanja.
[adsenseyu1]
Jačajući Junkerov “novi stav,“ koji odražava zvaničnu poziciju EU na više načina: austrijski kancelar Sebastijan Kurc je naglasio potrebu za izgradnjom mostova i održavanjem “zrelih odnosa zasnovanih na poverenju“ sa Moskvom usred niza optužbi.
Junkera su ranije ranije kritikovale preostale i daleko od irelevantnih atlantističkih moćnih grupa u EU, jer nije bio dovoljno neprijateljski nastrojen prema Rusiji. U martu je čestitao Vladimiru Putinu na njegovom izboru za četvrti mandat kao predsednika Rusije, izazivajući bes vodećih evropskih zvaničnika i novinara.
Junkerove reči su pokazatelj rastuće “neprijatnosti“ u EU zbog kontinuirane demonizacije Rusije, smatra profesor međunarodne politike Tara Mekormak sa Univerziteta u Lesteruu, naročito otkako su SAD započele trgovinski rat protiv svojih transatlanskih partnera sa uvoznim tarifama.
“Mislim da Junker stvarno odražava širi osećaj u drugim državama EU da bi bilo kakve razlike između EU i Rusije trebalo malo normalizovati… Mislim da Rusija neće biti zamenjena (od strane SAD), ali mislim da ovaj potencijalni trgovinski rat odražava neku vrstu pukotine u odnosima između EU i Amerike,“ rekla je ona u javnoj izjavi ruskim medijima.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
