Novi izraelski premijer Benjamin Netanjahu nedavno je izjavio da je sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom postigao dogovor o bezbednosti letova izraelskih vojnih aviona iznad Sirije
Deo globalnih promena, koje su uveliko u toku, je i promenjen geopolitički položaj Izraela. Još od Suecke krize 1956. godine, Izrael je na Bliskom istoku bio pod američkom zaštitom ali se to sada menja.
Izrael će, naravno, i dalje ostati američki klijent jer američka elita upotrebljava istorijsku nesreću jevrejskog naroda da bi prikrila svoje moralne ponore. Međutim, posle rata u Siriji i posebno izbijanja ratnih sukoba u Ukrajini i promena kojih su ti sukobi simptom, Izrael traži garancije svoje bezbednosti i od drugih.
To je temeljna promena politike i položaja Izraela.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Tokom dugogodišnjih priprema za ratne sukobe u Ukrajini, Izrael je sa Kolektivnim Zapadom bio upleten u taj projekat, a kada su oružani sukobi počeli i sa izvesnim snabdevanjem oružjem i vojnom tehnikom. Ali, kako se ratni sukob razvijao a sa njime i globalna geopolitička situacija, Izrael se povlačio iz Ukrajine. Ovih dana saznalo se da je Izrael povukao nešto više od 500 svojih vojnih savetnika iz Ukrajine.
Iako nije poznato koliko ih je još ostalo u Kijevu iznenađenje je bilo da je Izrael uopšte bio toliko upleten u ratne sukobe na strani Ukrajine a protiv Rusije.
Bivši premijer Naftali Benet je otkrio i da je Izrael bio među posrednicima u pregovorima Rusije i Ukrajine prvih meseci sukoba. On je takođe bio prvi političar iz američkog bloka koji je tokom sukoba posetio Moskvu i nedavno je izjavio da je od ruskog predsednika Vladimira Putina tražio i dobio garancije da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski neće biti ubijen. Benet je rekao da mu je predsednik Putin to obećao.
Pored ipak malo poznate upletenosti u ukrajinsku ratnu krizu i samoproglašenog prava da brine o ukrajinskim Jevrejima, kakav je Zelenski, Izrael je u osnovi hteo da učešćem u pregovorima zadrži svoju važnost u aktuelnim geopolitičkim promenama.
Budućnost u nezapadnim integracijama
Od početka ratnih sukoba u Ukrajini globalni događaji su se redali velikom brzinom a do sada se najveće promene zbivaju na Bliskom istoku. Sirija je iz građanskog rata, koji još na neki način traje, izašla kao blizak saveznik Rusije i Irana a i Irak se približava tom savezničkom bloku. Kineski predsednik Si Đinping je krajem prošle godine posetio Saudijsku Arabiju i pored domaćina razgovarao i sa 20 arapskih lidera.
[adsenseyu1]
Arapski svet se okreće Evroaziji, što pored ostalog znači i približavanje Iranu, i napušta ne samo američki dolar nego svoju budućnost vidi u nezapadnim integracijama. Time je definisana tektonska promena geopolitičke karte Bliskog istoka koji je godinama imao status američkog zabrana. Sada i Bliski istok na neki način u velikoj meri napušta Ameriku ali i Amerika postepeno odlazi iz tog dela sveta, ma kako to izgledalo neverovatno.
U takvom ambijentu Izrael ostaje sve usamljeniji.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Novi izraelski premijer Benjamin Netanjahu je nedavno izjavio da je sa predsednikom Putinom postigao dogovor o bezbednosti letova izraelskih vojnih aviona iznad Sirije. To je takođe još jedan znak da je Izrael izgubio svoju dugogodišnju vazdušnu superiornost na Bliskom istoku, preostalo mu je za sada samo nuklearno oružje.
Konstruktivni haos
U diplomatskim krugovima se, međutim, saznaje da Izrael sa Rusijom razgovara o daleko široj bezbednosti nego što su letovi nad Sirijom. Izrael veoma dobro razume aktuelne geopolitičke promene i njihov dalekosežni značaj i zato se na vreme prestrojava i traži nove garante svoje bezbednosti. Izrael već dugo ima dobre odnose sa Rusijom ali sada od Rusije traži i garancije svoje bezbednosti. To je ključna promena.
Rusija je prisutna u Siriji a obnovila je bliske kontakte i sa Egiptom, zemljama od kojih pre svega zavisi izraelska bezbednost. Rusija je uz Kinu prisutna i u Saudijskoj Arabiji a strateški je vezana i sa Iranom. I razumljivo Izrael se približava Rusiji i u njoj vidi garanta svoje bezbednosti.
Vredelo bi takođe podsetiti na američki projekat Velikog Bliskog istoka ili kako se još nazivao Novog Bliskog istoka, kreiranog u devedesetim godinama prošlog veka a favorizovanog prvih decenija 21. veka.
Ambicija je bila da se proširenjem Bliskog istoka i na Centralnu Aziju i na Severnu Afriku taj celi region još više i dugotrajnije veže za Ameriku. To je, kako je 2006. najavila Kondoliza Rajs, tadašnja šefica američke diplomatije, trebalo da se ostvari kroz „konstruktivni haos“. I taj „konstruktivni haos“ je počeo 2011. destabilizacijom niza arapskih država poznatom kao „Arapsko proleće“.
Na neko vreme se i uspelo mada su u Libiji i Siriji posledice bile tragične. Ali samo za neko vreme. Libija je praktično nestala kao država a u Siriji je izbio građanski rat koji je otvorio prostor i za Rusiju i za Iran. A Egipat je obnovio veze sa Rusijom. Inicijatori rata su poraženi. Rezultat američkih projekata Veliki Bliski istok i „Arapsko proleće“ je da je Amerika umesto „novog“ izgubila Bliski istok. Neverovatno pogrešne procene Vašingtona.
Pored onih koji su izgubili živote najveća politička žrtva tih američkih projekata je Izrael, jedini saveznik Amerike. Ali, u novom ambijentu Izraelu nije dovoljno da bude saveznik samo Amerike i garancije mora da traži i od Rusije.
Ali, kako se to kaže, stare navike teško umiru. Amerika uz podršku Britanije i Izraela sada nastoji da obnovi građanski rat u Libanu i tako ostane prisutna na Bliskom istoku. U krajnjem, to je uzaludan posao ali vašingtonska birokratija ne odustaje.
Prema magazinu na arapskom jeziku „Al Maria“, američki i britanski instruktori u tajnim kampovima u Jordanu obučavaju mlade Libance lojalne hrišćanskom, nekadašnjem gospodaru građanskog rata Samiru Gidži. Ta hrišćanska milicija koja, procenjuje se, ima oko 10.000 boraca.
I, tvrdi se, obučava se za napade i sukobe sa Hezbolahom, bliskom Iranu. Ali, u Libanu se govori da i izraelski Mosad obučava borce lojalne Gidži u centrima Merab, Balbek i Dar Al Ahmar, sa ciljem obnavljanja građanskog rata.
Stari princip mržnje
Samir Gidža (72), pripadnik katoličke manjine Maronita, je još uvek jedan od najmoćnijih političara u Libanu. On je kao vođa hrišćanskih Falangi 1995. osuđen na doživotnu robiju zbog ubistava političkih protivnika i zato što je odgovoran za dizanje u vazduh crkve pune vernika iako je i on sam hrišćanin kako bi potpalio mržnju.
On je, međutim, 2005. oslobođen i pušten je na slobodu. Nedavno je otkriveno da je povezan i sa novom hrišćanskom milicijom zvanom „Božji vojnici“, baziranom u Ašrafiji, kod Bejruta. To su mladi ljudi mahom zaposleni kao obezbeđenje u zapadnim bankama, uglavnom u francuskoj banci „Sosijete ženeral“, odakle, veruje se, i dolazi finansiranje te milicije.
Liban je sada u statusu neuspešne, propale države i u bankrotu, pa se veruje da se za malo novca može angažovati nezadovoljna mladež. Naravno, na osnovu starog principa mržnje. Kada je počeo rat u Siriji Amerikanci su u Libanu oživeli stare vođe ranijeg građanskog rata koji nijedan, osim Gidže, nije sudski odgovarao nego su naprotiv bili lideri korupcije koja je uništila tu državu. Stari zapadni metod rušenja država. Oni su uz podršku Amerike i potom Francuske minirali, uključujući i terorističke napade, sve pokušaje Kine, Rusije i Irana da pomognu Libanu.
Ali i to bi mogla da bude američka pogrešna procena.
Građanski rat bi, kako se čini, trebalo da potpale napadi na Hezbolah ali ta organizacija je već izvesno vreme veoma popularna u većem delu Libana, posebno na jugu, i taj pokret ima i poslanike u libanskom parlamentu. Borci Hezbolaha imaju dugo iskustvo iz rata u Siriji i dobro su naoružani i sveže obučene hrišćanske milicije nemaju mnogo šansi u sukobu sa Hezbolahom.
I ponovo bi najveća žrtva mogao da bude Izrael. To se, kako izgleda, veoma dobro razume u Izraelu koji sada, uprkos obavezama prema starom zaštitniku Americi, traži garancije od drugih. To bi moglo doneti i izvesne promene u ratničkoj politici Izraela i prema Iranu, savezniku onih od kojih se traže garancije za bezbednost.
Desio se zaista novi Bliski istok ali ne američki.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Siniša Ljepojević (RT)
