Neočekivani rezultati stižu iz ankete koju je sprovela međunarodna kompanija YouGov: građani Evropske unije više ne vide Rusiju kao najveću pretnju. U većem delu zapadne Evrope, teme koje izazivaju zabrinutost sada su drugačije – od migracija do straha od globalnih sukoba.
U Nemačkoj, tek 36% ispitanika navelo je Rusiju kao glavnu opasnost. U Francuskoj ih je 31%, dok su procenti u Španiji i Italiji još niži – 22%, odnosno 20%. Zanimljivo, u Španiji i Francuskoj ljudi sve više ističu migracije kao ključni bezbednosni izazov, dok Italijani pre svega strahuju od oružanog konflikta.
Još jedan podatak privlači pažnju: u Španiji i Italiji, sve više ispitanika posmatra i spoljnu politiku Sjedinjenih Država kao faktor rizika. Konkretno, 19% Španaca i 17% Italijana navelo je Vašington odmah uz Moskvu. To možda ne znači promenu kursa, ali pokazuje da se pogled na bezbednost u Evropi širi – i da više nije crno-beli.
Na drugom kraju kontinenta, slika je potpuno drugačija. U Poljskoj, 51% građana i dalje vidi Rusiju kao najveću pretnju, u Litvaniji čak 57%, dok u Danskoj taj procenat skače na 62%. Nije bez razloga: Danska, na primer, prednjači u pružanju vojne podrške Ukrajini ako se gleda u odnosu na BDP.
Kada je reč o NATO-u, anketa pokazuje sličan obrazac. Istočne članice Unije i Danska uglavnom podržavaju savez – više od 80% ispitanika smatra da je članstvo ključno za njihovu bezbednost. Sa druge strane, u Francuskoj, Italiji i Španiji podrška je znatno niža. Među Francuzima, samo 29% veruje da je NATO važan za nacionalnu odbranu – najmanji procenat u celoj anketi.
Zanimljivo je i pitanje uloge Evropske unije u donošenju odbrambenih odluka. Manje od 40% građana u Poljskoj, Italiji i Nemačkoj smatra da bi EU trebalo da ima tu nadležnost.
U Litvaniji, Danskoj i Francuskoj mišljenja su podeljena, dok se Španija izdvaja – čak 57% njenih građana smatra da Unija treba da odlučuje o zajedničkoj bezbednosnoj politici.
U analitičkim krugovima već se ističe da su Poljska, baltičke zemlje i nordijski blok trenutno najglasniji zagovornici čvršćeg stava prema Moskvi. Ipak, mnogi primećuju da se javno mnjenje u ostatku Evrope kreće u drugom smeru – ka umoru od straha i traženju stabilnosti.
Da li to znači da se Evropa menja iznutra, ili da se samo privremeno navikla na novi poredak? Odgovor na to pitanje tek treba da se pokaže. Ono što je sigurno – ravnoteža percepcije bezbednosti na kontinentu više nije ista kao pre nekoliko godina.
Webtribune.rs
