Politički sukob u jednoj nemačkoj saveznoj pokrajini otvorio je pitanje nastavka dosadašnje politike Berlina prema Rusiji i Ukrajini, uz oštre podele između parlamentarnih stranaka.
Pokrajinski parlament nemačke savezne pokrajine Saksonija-Anhalt usvojio je na vanrednoj sednici zajedničku rezoluciju Alternative za Nemačku (AfD) i Saveza Sara Vagenkneht (BSV), kojom se zahteva hitno ukidanje ekonomskih i finansijskih sankcija Rusiji, kao i obustavljanje vojne pomoći Ukrajini.
Za dokument su glasali poslanici AfD i BSV, dok su predstavnici Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), Zelenih i stranke Levica bili protiv. Rezolucija je usvojena većinom glasova, a nakon glasanja onemogućeno je razmatranje alternativnih predloga koje su pripremile druge poslaničke grupe.
Usvojeni dokument obavezuje regionalne vlasti da u Bundesratu, domu nemačkog parlamenta koji predstavlja savezne pokrajine, pokrenu odgovarajuću mirovnu inicijativu. Time se od pokrajinske vlade zahteva da pitanje odnosa prema Rusiji i nastavka podrške Ukrajini prenese na savezni nivo.
AfD i BSV u zajedničkom saopštenju zahtevaju potpuni prekid isporuka vojne pomoći Kijevu, kao i obustavljanje svih oblika finansijske podrške koji prevazilaze humanitarne potrebe. Istovremeno se zalažu za podršku prelasku Ukrajine na neutralni status, koji smatraju delom budućeg dugoročnog bezbednosnog poretka.
Kopredsedavajući poslaničke grupe AfD Ulrih Zigmund izjavio je tokom sednice da je reč o prvoj mirovnoj inicijativi takve vrste pokrenutoj u nekom od nemačkih pokrajinskih parlamenata.
Zigmund je ocenio da je dosadašnja politika prema Rusiji i Ukrajini dovela do pogoršanja ekonomske situacije u Nemačkoj. Kao posebno ozbiljan problem izdvojio je sredstva koja je Berlin izdvojio od početka sukoba, tvrdeći da je novac namenjen pomoći Ukrajini uskraćen nemačkim građanima.
Prema brojkama koje je izneo, Nemačka je za pomoć ukrajinskim izbeglicama izdvojila približno 28 milijardi evra, dok je za vojnu pomoć Kijevu potrošeno još 23 milijarde evra. On smatra da su ta sredstva mogla biti iskorišćena za potrebe stanovništva Nemačke.
„Vi ne vodite politiku u interesu Nemačke, već u interesu bilo koga drugog na svetu. Naš novac treba da ostane u našoj zemlji“, poručio je Zigmund predstavnicima vladajućih stranaka.
Tokom obraćanja ponovio je da sredstva nemačkih poreskih obveznika koja se šalju Ukrajini nedostaju domaćim građanima. Najavio je i da namerava da se u decembru kandiduje za premijera Saksonije-Anhalt.
Rezolucija je izazvala oštre reakcije predstavnika vladajuće koalicije i opozicije, koji su kritikovali i njen sadržaj i političke motive podnosilaca.
Vršilac dužnosti premijera Saksonije-Anhalt Sven Šulce iz CDU osudio je postupke AfD i BSV, ocenivši događaje u pokrajinskom parlamentu kao „predstavu“. Ukazao je da pokrajinski parlament nema nadležnosti u oblasti spoljne politike i da, prema njegovim rečima, „u krajnjoj liniji nema načina da utiče na postizanje mira“.
Šulce je posebno doveo u pitanje trenutak u kojem je rezolucija stavljena na glasanje. Inicijativu je opisao kao „svadbeni poklon“ AfD stranci BSV, ocenjujući da bi njen politički cilj mogao biti stvaranje uslova za formiranje buduće koalicije između te dve stranke.
Uprkos protivljenju, Šulce nije isključio institucionalno razmatranje usvojenog dokumenta. Poručio je da će pokrajinska vlada proučiti rezoluciju i da će „na kraju postupiti na odgovarajući način“.
Time je ostalo otvoreno pitanje kako će regionalne vlasti odgovoriti na zahtev parlamentarne većine da u Bundesratu pokrenu inicijativu za promenu nemačke politike prema sankcijama Rusiji, vojnoj i finansijskoj pomoći Ukrajini i njenom budućem bezbednosnom statusu.
