Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) NATO je osmislio još u leto 1998. godine a jedna od opcija predviđala je i rat sa Rusijom, preko Poljske i baltičkih zemalja, ukoliko se Moskva odluči da brani SRJ, tvrdi general u penziji Jovan Milanović koji je kao obaveštajac Vojske Jugoslavije bio u Briselu od početka 1995. do kraja 1998. godine.
Milanović je u Brisel bio formalno upućen sa izmišljenom biografijom kao civilni diplomata, odnosno kao savetnik za politička pitanja u jugoslovenskoj misiji pri Evropskoj uniji u Briselu, dok mu je stvarni zadatak bio da prikuplja informacije i spreči strategijsko iznenađenje od NATO-a.
U intervjuu za emisiju „Dozvolite“, Milanović je rekao da je u aprilu 1998. godine, kada su počeli intenzivniji sukobi VJ i OVK na Kosovu, državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt saopštila saveznicima iz NATO šta su ciljevi napada na SRJ, a da je u krajem maja u Lisabonu na samitu NATO odlučeno da se intenziviraju pritisci na Beograd.
„Razrađen je i metod upotrebe kopnenih snaga, kao i izbor pojedinačnih ciljeva za bombardovanje. Sve se to dešava u leto 1998. godine, kada svetska javnost ne može ni da pretpostavi da se priprema ozbiljan rat. Razrađene su i tri varijante napada na SRJ, tražen je pravni model odnosno opravdanje za rat u medjunarodnom pravu“, rekao je on.
Milanović tvrdi da je plan napada na SRJ usvojen 3. avgusta 1998. godine i da je on poslao takav izveštaj, u kojem se pominje i intervencija, okupacija Kosova i izolacija ostatka Srbije, ali da Beograd tom izveštaju nije poverovao.
On je dodao da je osim plana „Kriza jug“ koji je predviđao agresiju na Jugoslaviju, postojao i plan „Kriza sever“ koji se odnosio na sukob NATO s Rusijom, ukoliko bi se ta zemlja umešala u odbranu Jugoslavije.
„Obavestio sam Beograd, kojim dokumentima raspolažem… Problem je bio što nisam imao verifikovani potpis i pečat na dokumentima koje nosim sa sobom, odnosno da je to diplomatska pošiljka. Odlučio sam da ta dokumenta, teška nekoliko kilograma, stavim u kola i sam ih donesem u Beograd“, prvi put za javnost otkriva general Milanović.
General je dodao da je u Briselu imao pet krugova kontakata – odnosno veze iz NATO, iz vojnog krila Zapadnoevropske unije, zemalja Partnerstva za mir, stranih ambasada i instituta i organizacija poput Skupštine NATO.
„Zahvaljujući jednom takvom kontaktu sa visokim predstavnikom jedne prijateljske zemlje, samo nekoliko sati nakon održane sednice Saveta NATO, saznao sam da je doneta odluka da se bombarduje Republika Srpska. Dobijenu informaciju sam odmah prosledio u Beograd“, kazao je Milanović i dodao da je tako sprečeno veće uništenje vojnih potencijala VRS.
Iako NATO nije imao glavnu ulogu u napadu na Republiku Srpsku Krajinu, informacije i planovi su postojali i Milanović tvrdi da je došao i do njih.
„Već sam imao dosta informacija da se bliži momenat jedne kataklizme koja se inače i desila 4. avgusta 1995. godine.
Nekoliko dana ranije sam imao potpuno pouzdane informacije da će se u narednih nekoliko dana dogoditi. Nisam znao da će se to desiti 4. avgusta, ali sam znao da će se to desiti u narednih nekoliko dana“, tvrdi Milanović.
NAPOMENA: Ovaj tekst nije objavljen ni na jednoj socijalnoj mreži. Mogu ga pročitati samo posetioci sajta i oni koji su čekirali opciju primanja naših vesti putem poruka na računaru ili mobilnom telefonu
(Beta)
