Već mesecima u evropskim diplomatskim krugovima kruže takozvani „non-pejper“ – odnosno nezvanični dokumenti – sa predlozima za političko regulisanje budućnosti Balkana.
U svojoj osnovi se uvek radi o odnosu države Srbije i njene pokrajine Kosovo i Metohija, koja se jednostrano proglasila nezavisnom 2008. godine. Ipak, zahvaljujući Rezoluciji 1244 SB Ujedinjenih nacija i izričitom stavu pre svega Rusije da ne dolazi u obzir da Kosovo bude priznato kao nezavisna država, sve je i dalje na polju međunarodnog prava.
Aleksandar Vučić, od kad je došao na vlast, neprekidno „ispipava teren“ i raspoloženje Srba po pitanju nezavisnosti ove terorističke tvorevine, predlaže neka komnpromisna rešenja „da damo naše za naše“, a sada se pojavljuju i razni nezvanični predlozi.
Takođe, Vučić stalno povavlja (kao i njegovi politički sateliti) da na Kosmetu imaju „milioni Albanaca“ koji će da pregaze Srbiju ako im ne bismo dali samostalnost nad celim ili najvećem delu KiM. Novi „non pejper“ i tu režimsku laž raskrinkava.
Najnoviji „non pejper“ je bitno drugačiji od prethodnog, nemački mediji objavljuju njegovu sadržinu i konstatuju da 115 od 193 država članice Ujedinjenih nacija priznaju Republiku Kosovo kao nezavisnu državu, dok su 22 od 27 država članica Evropske unije priznale „Republiku Kosovo“ kao nezavisnu državu.
Nemački portal koji je ovo objavio ističe da je tema složena: „S jedne strane, SAD i EU vrše pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Kosova, ali velika većina Srba je protiv takvog priznanja. U međuvremenu u Srbiji vlada Aleksandar Vučić, koji ima tendenciju da ima pozitivan stav prema Briselu, ali EU zauzvrat očekuje da on i njegova vlada, između ostalog, navedu priznanje Kosova kao nagradu“.
Takozvani „non-pejperi“ mogu se shvatiti kao diplomatski probni baloni: nemaju ni zaglavlja ni potpis, mogu se jednostavno povući u bilo kom trenutku. Takvi dokumenti se takođe objavljuju u javnosti – ovo se trenutno ponavlja iznova i iznova sa regulatornim konceptima odnosa između Kosova i Srbije. U suštini, uvek se radi o istom pitanju: da li Kosovo treba posmatrati kao potpuno nezavisnu državu ili kao pokrajinu Srbiju obdarenu dalekosežnim autonomskim pravima?
Dosadašnji „non-pejperi“ podržavali su stav o državnoj nezavisnosti.
Nemački analitičari i stručnjaci pretpostavljaju da će i ova dokumenta naići na odobrenje Aleksandra Vučića. A u slučaju da ga odbije srpska javnost, on se uvek može povući u položaj da nema nikakve veze sa „non-pejperima“ (kao što je bilo da prethodnim probnim balonom).
Tri „non-pejpera“ koja su do sada izašla u javnost predlažu potpuno odvajanje Kosova od Srbije. Glavni autori su, kako se sumnja, Amerikanci, koji na Kosovu ostvaruju ekonomske i geopolitičke interese. Tamošnja formula je da što je manji uticaj Srbije na Kosovu, to je bolje za Vašington. Ali sada se pojavio još jedan takozvani „non-pejper“. Ponovo su autori nepoznati opet nedostaju zaglavlja, imena ili potpisi.
Dokument koji je redakcija ZUERST-a pružen na uvid, sadrži ukupno 16 tačaka i može se smatrati malim diplomatskim podvigom, jer nijedna tačka ne krši Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN od 10. juna 1999 – poznatu kao „Rezolucija Kosova“.
Sugeriše se, na primer, da „svi građani Kosova“ – izričito se pominje 873.000 kosovskih Albanaca – „treba da dobiju državljanstvo Republike Srbije“. Tu se jasno otkriva da režim sve vreme laže Srbe o nekakvim „milionima Albanaca“ koji žive na Kosmetu.
Takođe se predlaže da se zajednički izbori na Kosovu i u Srbiji održe u aprilu sledeće godine – „na svim nivoima“ (poslednjih godina Vučićeva stranka na KiM daje podršku šiptarskoj vladi).
Izabrani guverner Kosova takođe treba da obavlja funkciju zamenika portparola srpskog parlamenta. Beograd bi takođe garantovao poseban status pokrajine na 99 godina.
Kretanje robe između Kosova i Srbije trebalo bi da krene ponovo, graničnu bezbednost spolja preuzeli bi službenici iz Srbije i Kosova zajedno. Srpski ambasador UN-a u budućnosti bi takođe trebalo da ima predstavnika kosovske vlade uz sebe.
Ovaj novi dokument se fundamentalno razlikuje od prethodnih predloga jer Kosovo vidi kao pokrajinu Srbije, uz predlog o nekoj vrsti „partnerstva“ između Beograda i Prištine. Uznemirujuću reakciju i negodovanje treba očekivati pre svega iz SAD, zaključuje ovaj nemački portal.
(direktno.rs)