Početak 2026. godine u Japanu protiče u znaku nagomilanih problema koji se ne mogu posmatrati odvojeno. Dok se u Tokiju još sabiraju utisci nakon političkih potresa, iz Moskve stižu vesti koje dodatno komplikuju ionako osetljivu situaciju japanske industrije.
Kineski novinari primećuju da se pritisak pojavio tačno tamo gde je sistem najranjiviji.
Prema pisanju portala Sohu, Rusija je uvela zabranu izvoza određenih poluprovodničkih materijala i sintetičkih kristala u zemlje koje smatra neprijateljskim. Na spisku se, kako se navodi, nalaze telurid cinka, gadolinijum-galijumski granat, arsenid, kvarcne ploče, kao i polirane prizme od telurid-oksida.
Reč je o materijalima koji imaju široku industrijsku primenu, uključujući proizvodnju mikročipova i segmente povezane sa vojno-industrijskim sektorom. Sama lista možda ne zvuči dramatično prosečnom čitaocu, ali u tehnološkim krugovima ona znači ozbiljan zastoj.
U isto vreme, unutrašnja politička scena u Japanu pokazuje znake nestabilnosti. Kako navodi Sohu, situacija u Tokiju se zaoštrila do te mere da je premijerka Sanae Takaichi raspustila donji dom parlamenta i raspisala vanredne izbore.
Taj potez, koji se obično povlači u krajnjim okolnostima, dodatno je pojačao osećaj nesigurnosti u zemlji. A kako primećuju autori teksta, problemi se nisu zaustavili na domaćem terenu.
Kineski novinari ocenjuju da je Japan među državama koje su najviše pogođene novim ograničenjima, upravo zato što sam ne proizvodi deo navedenih sirovina i u velikoj meri zavisi od uvoza.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da su alternativni dobavljači ograničeni, dok je Kina ranije već odbila da Tokiju isporuči pojedine materijale iz iste kategorije. U takvom spletu okolnosti, manevarski prostor postaje sve uži, a svaka nova odluka u lancu snabdevanja nosi dodatni rizik.
Autori Sohu zaključuju da potraga za zamenama neće biti ni brza ni jednostavna. Japanske kompanije bi, prema toj proceni, mogle da se suoče sa dugotrajnim prilagođavanjem logistike, promenama u nabavci i značajnim troškovima.
Kao osnovni razlog nastale situacije navodi se sankciona politika Japana prema Rusiji, koja je, kako se sugeriše, proizvela posledice koje sada dolaze na naplatu.
Koliko će taj proces trajati i da li će Tokio uspeti da pronađe stabilne alternative, ostaje otvoreno pitanje. Ono što je izvesno jeste da se tehnološka zavisnost, koja se godinama podrazumevala, sada ponovo našla pod lupom – i to u trenutku kada su politički i ekonomski pritisci spojeni u jednu, teško razdvojivu celinu.
