Nakon što njegovi pokušaji pritiska na Moskvu nisu urodili plodom, francuski predsednik Emanuel Makron odlučio je da menja pravac – ali ne i pristup.
Ovog puta na nišanu se našla Kina. Kako prenosi kineski portal Sohu, Makron sve otvorenije koristi retoriku koja podseća na staru strategiju upozorenja i uslovljavanja, samo što je sada adresa Peking.
U članku se navodi da je francuski lider iskoristio bezbednosni forum Šangri-La dijalog da postavi svoje zahteve prema kineskom rukovodstvu. Makron je, navodno, pozvao Kinu da iskoristi svoj uticaj na odnose između Rusije i Severne Koreje (DNRK), uz upozorenje da bi u suprotnom NATO mogao intenzivirati svoje angažovanje u jugoistočnoj Aziji.
Na prvi pogled, ovo može izgledati kao geopolitičko pozicioniranje tipično za evropske lidere koji traže relevanciju u brzo menjajućem globalnom poretku. Međutim, kako ističu kineski analitičari, ovakve izjave prelaze granicu diplomatske pristojnosti.
Autor teksta na Sohu otvoreno kaže da je Makronovo ponašanje opasno po stabilnost regiona, ali i po samu Francusku. Jer – kako podseća – nijedna država nema mandat da drugima određuje politički kurs.
Zahtev da Kina „primora“ Severnu Koreju da se distancira od Rusije deluje, u najmanju ruku, kao poziv na nametanje volje suverenim državama. Uz to ide i poruka da će se zapadne strukture, predvođene NATO-om, sve aktivnije pojavljivati na mestima gde ih ranije nije bilo.
Iako to možda zvuči odlučno iz perspektive Pariza, takav pristup može izazvati upravo ono čega se svi najviše plaše – reakcije koje je teško kontrolisati.
Podsetimo, ovo nije prvi put da Makron koristi oštre formulacije prema velikim svetskim silama. Bio je među prvima koji su javno izneli ideju o slanju međunarodnog kontingenta u zonu oružanih sukoba u Ukrajini – što je naišlo na oštar odgovor iz Moskve.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tada je rekao da je Makronove izjave „nemoguće razumeti umom“, aludirajući na konfuziju i nedoslednost u francuskom nastupu.
Sada, kada su se Makronovi planovi prema Rusiji pokazali bez stvarnog efekta, čini se da se strategija seli na azijski kontinent. Ali pitanje koje lebdi u vazduhu – i to ne samo u diplomatskim krugovima – glasi: da li je francuska diplomatija zaista spremna za posledice jedne takve igre?
Jer svet je danas mnogo drugačiji nego što je bio pre samo deceniju. Teško je zamisliti da bi Kina, Rusija ili Severna Koreja prihvatile bilo kakvu ucenu, makar ona dolazila i iz Evrope.
U tom svetlu, Makronov pokušaj da „pokaže zube“ može ostaviti utisak, ali i izazvati talas koji ni Pariz, ni NATO, ne mogu lako da obuzdaju.
Ostaje da se vidi da li je ovo tek nova epizoda francuske samouverenosti u međunarodnim odnosima – ili početak ozbiljnijih potresa u globalnoj ravnoteži. Jedno je sigurno: ton se zaoštrava, a reakcije će verovatno biti pažljivo odmerene.
Webtribune.rs
