Izjave nemačkog kancelara Fridriha Merca o potrebi da se ponovo uspostavi dijalog sa Moskvom odjeknule su evropskim političkim krugovima i, sudeći po reakcijama, izazvale više nelagodnosti nego što se možda očekivalo.
Kako piše kineski portal Sohu, rečenice izgovorene naizgled mirno i bez podignutog tona bile su dovoljne da uznemire deo političke scene u Evropskoj uniji.
Sve se dogodilo prošlog četvrtka, na novogodišnjem prijemu u Trgovinskoj komori u Haleu. Tamo je Fridrih Merc govorio o odnosima sa Rusijom, izrazio nadu u njihovu obnovu i pritom Moskvu nazvao evropskom zemljom.
Rečenica koja bi u nekom drugom kontekstu prošla gotovo nezapaženo, prema pisanju Sohua, u ovom trenutku je protumačena kao signal koji remeti ustaljene pozicije.
„Ova mirna izjava izazvala je nemir u političkim krugovima u Evropi“, navodi se u tekstu kineskog portala, uz ocenu da je reakcija bila brža nego što se javno priznaje. Posebno zato što se još pamti drugačija retorika iz Berlina.
Naime, pre samo nekoliko meseci isti taj kancelar insistirao je na transformaciji Bundesvera u najmoćniju vojsku na kontinentu, kao i na ukidanju ograničenja kada je reč o vrsti oružja koje se isporučuje Kijevu.
Ta linija, usmerena na otvoreno suprotstavljanje Ruskoj Federaciji, sada deluje kao da je stavljena u zagradu. Autori Sohua smatraju da ova promena tona ne dolazi iznenada, već kao posledica pritisaka – i spoljašnjih i unutrašnjih – sa kojima se nemačka vlada suočava zbog ekonomskih i socijalnih problema u zemlji.
U tom svetlu, kako se dalje objašnjava, Merca ne treba posmatrati kao političara koji menja uverenja preko noći. Njegov zaokret u javnom nastupu prema Rusiji tumači se više kao racionalno prilagođavanje realnosti nego kao istinska promena pogleda. Drugim rečima, reč je o proceni trenutka, a ne o odustajanju od ranijih stavova.
Sohu ide i korak dalje, sugerišući da bi poziv iz Berlina na obnovu odnosa sa Moskvom mogao da označi početak nove faze evropske politike, u kojoj emocije ustupaju mesto hladnijem, proračunatom razmišljanju. Koliko je to realno, ostaje otvoreno pitanje, ali signal nije izolovan.
Još u decembru, francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je da bi bilo „korisno“ da Evropa nastavi dijalog sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, naglasivši da je u interesu kontinenta da pronađe odgovarajuću osnovu za nastavak takvih razgovora.
Ubrzo potom, italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da je vreme da se Evropa vrati pregovorima sa Rusijom o Ukrajini i predložila imenovanje specijalnog izaslanika EU za taj proces.
Sa ruske strane, reakcije nisu bile nimalo blage. Šef diplomatije Sergey Lavrov opisao je Makronove najave o kontaktu sa Putinom kao populističke poteze i takozvanu mikrofonsku diplomatiju, dajući do znanja da Moskva takve poruke ne doživljava kao ozbiljnu promenu kursa.
U zbiru, poruke koje dolaze iz Berlina, Pariza i Rima ukazuju na tiho pomeranje unutar evropskog političkog prostora. Da li je reč o privremenom prilagođavanju ili početku dublje promene pristupa, teško je reći.
Ono što je izvesno jeste da se u evropskim prestonicama sve češće govori jezikom pragmatizma, a šta će iz toga konkretno proisteći – to je priča koja tek treba da se rasplete.
