Mogu li nove američke sankcije da zaustave „Severni tok 2“ — pitanje je koje se nametnulo nakon što je Komitet Senata SAD za međunarodne poslove odobrio uvođenje sankcija kompanijama i licima koje učestvuju u izgradnji „Severnog toka 2“.
Inicijativa predviđa uvođenje sankcija licima i kompanijama koje prodaju ili iznajmljuju brodove za izgradnju „Severnog toka 2“, kao i onima koji pružaju finansijsku i tehničku pomoć ili osiguravaju takve brodove. Zakon će sada biti poslat gornjem domu Kongresa, ali da bi stupio na snagu, potrebno je da ga prvo usvoji Predstavnički dom, a nakon toga i da ga potpiše predsednik SAD Donald Tramp.
Među mogućim merama pominje se zabrana američkim bankama da učesnicima projekta daju zajmove i kredite u vrednosti većoj od 10 miliona dolara, kao i odbijanje izdavanja izvoznih dozvola ili zabrana plaćanja u zoni američke jurisdikcije.
Nesuglasice između republikanaca i demokrata
Međutim, ruski eksperti ocenjuju da je pojava rizika za realizaciju projekata „Severni tok 2“ i „Turski tok“ zbog mogućeg uvođenja američkih sankcija malo verovatna. Jedini negativni efekat za ruske projekte koji bi mogao da nastane u slučaju uvođenja američkih sankcija jeste pomeranje rokova za puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2“. Ipak, malo ko veruje da će i do toga doći.
„Senatori kombinuju lepo i korisno. U SAD postoje velike nesuglasice između demokrata i republikanaca, ali u jednome su oni slični, a to je da bi Rusiji trebalo pokazati njeno mesto. U SAD je uvek postojao konsolidovani negativan stav prema ’Severnom toku 2‘ i u ovom slučaju vidimo kako Amerika koristi sankcionu politiku protiv Rusije kao protiv svog rivala u borbi za energetsko tržište EU. Ni u kakvim međunarodnim instancama se takvo sankcionisanje ne praktikuje. Jasno je da postoji biznis i da postoje sankcije, i da to ne treba mešati. Tim pre, teško je zamisliti da bi bilo koji međunarodni organ mogao da zabrani Sjedinjenim Državama da nameću antiruske sankcije, polazeći od neophodnosti zaštite poslovnih interesa SAD“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Stanislav Bišok.
[adsenseyu1]
Očekuje se da će prve količine gasa preko gasovoda „Severni tok 2“ biti isporučene do ponoći 31. decembra ove godine. Takvu procenu dao je Rajner Zele, direktor austrijske kompanije OMV, koja je među investitorima projekta. Prema njegovim rečima, 70 odsto gasovoda već je položeno na dno Baltičkog mora i ne očekuje se odlaganje projekta. On je podsetio da je za projekat samo ostalo da se dobije građevinska dozvola od Danske, ali ne očekuje da će to prouzrokovati kašnjenja.
Ranije je predstavnik upravnog odbora „Gasproma“ Viktor Zubkov rekao da ruska strana očekuje da će Kopenhagen dati saglasnost za izgradnju „Severnog toka 2“ u oktobru. Pritom, realni rok za postavljanje cevi na danskom delu rute trajaće najviše pet nedelja.
U ruskoj Državnoj dumi su uvereni da rokovi neće biti probijeni pod uticajem bilo kog trećeg faktora, s obzirom na to da su evropske zemlje direktno zainteresovane za ovaj gasovod. Evropljanima su potrebni energenti po prihvatljivim cenama da bi razvijali svoju ekonomiju, koja je u padu.
Američke insinuacije
Međutim, očekuje se da će Amerikanci nastaviti sa svojim insinuacijama da će Rusija ovaj gasovod koristiti za ucenjivanje Evrope i pričama o tome da će „Severni tok 2“ učiniti Evropu taocem Rusije, samo kako bi potisnuli Rusiju i na evropsko tržište progurali skuplji američki gas.
Ranije je američki predsednik Donald Tramp saopštio da bi mogle biti uvedene restriktivne mere protiv učesnika ovog energetskog projekta. On je kritikovao Nemačku zbog kupovine ruskog gasa. Prema njegovim rečima, Vašington „štiti“ Berlin od Moskve, pokušavajući da zaustavi izgradnju „Severnog toka 2“. On je istakao da Rusija „dobija milijarde od Nemačke“ i da bi, po njegovom mišljenju, kupovina američkog prirodnog tečnog gasa mogla da bude „pravi izlaz“ iz nastale situacije.
Ipak, američki mediji navode da je senator Rend Pol, koga nazivaju „prijateljem“ Donalda Trampa, pokušao da odloži razmatranje zakona o sankcijama protiv „Severnog toka 2“, s obzirom na to da ova inicijativa može ozbiljno da iskomplikuje odnose između Vašingtona i njegovih evropskih saveznika, jer vodeće energetske kompanije iz EU učestvuju u izgradnji gasovoda.
Bela kuća takođe nije spremna da zaoštri odnose sa Evropljanima zbog ruskog gasa, kažu politikolozi, a Brisel nema nameru da odustane od projekta koji doprinosi jačanju energetske bezbednosti Unije.
Pol je pozvao američki Komitet da preispita svoj pristup i utvrdi da li sankcije protiv saveznika NATO-a i neutralnih strana mogu da imaju bar neku efikasnost kao strategiju suprotstavljanja Rusiji. On je upozorio da će Amerika, ako nastavi da postavlja crvene linije i preti svojim prijateljima kao protivnicima, ostati sa malo prijatelja.
[adsenseyu1]
Pol je ukazao na to da nacrt zakona, koji je predložen u maju i koji predviđa uvođenje sankcija izvođačima radova i kompanijama uključenim u projekat, ima mnogo propusta. Pre svega, inicijativa ne navodi protiv koga se mogu tačno uvesti restriktivne mere. O tome mora da odlučuje izvršna vlast, što, po mišljenju senatora, krši ustavna ovlašćenja Kongresa.
Pogoršanje odnosa Nemačke i SAD
Drugi problem, sa njegove tačke gledišta, jeste taj što se na udaru sankcija neće naći samo Rusi, nego i evropske kompanije iz Švajcarske, Italije, Francuske, Nemačke, Austrije, Holandije, Švedske i Italije. Senator podseća da podvodni deo gasovoda ugrađuje švajcarska kompanija koja radi u SAD, kao i italijanska kompanija sa sedištem u Hjustonu.
Analitička kompanija „Stratfor“ ocenjuje da će biti problematično zaustaviti projekat, koji je skoro 70 odsto već izgrađen. Zato će restriktivne mere pogoršati ionako teške odnose Vašingtona i Berlina.
Iako su američke sankcije tehnički još uvek u stanju da zaustave sprovođenje preostalih 30 odsto projekta, njihovo uvođenje ugroziće bliske i strateški važne odnose sa Nemačkom.
Sa ovim stanovištem se slažu i ruski eksperti, koji ističu da za evropske kompanije ovaj projekat nije samo pitanje finansijske dobiti, već pitanje energetske bezbednosti i pitanje budućnosti.
Šanse za uvođenje sankcija učesnicima „Severnog toka 2“ ozbiljno umanjuje i aktuelni trgovinski rat između SAD i Kine, kao i situacija na Bliskom istoku. Drugim rečima, nije razuman potez da se pred izbore 2020. godine otvara dodatni front sa EU po pitanju gasa. Zbog svega toga su ruski eksperti gotovo sigurni da sankcije neće biti uvedene, jer bi to bio udar na američke saveznike, a „udariti na saveznike moguće je samo jednom, posle toga oni više neće biti saveznici“.
Projekat „Severni tok 2“ predviđa izgradnju gasovoda s ukupnim kapacitetom od 55 milijardi prostornih metara gasa godišnje, od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke, a nosilac projekta je ruska državna energetska kompanija „Gasprom“. Vrednost projekta je oko 9,5 milijardi evra. Osim „Gasproma“, u njegovoj realizaciji učestvuje pet zapadnoevropskih energetskih kompanija – „Anži“, OMV, „Šel“, „Uniper“ i „Vinteršel“. Učešće u finansiranju svakog od njih je 10 odsto.
Olivera Ikodinović (Sputnik)
