Ratni reporter Aleksandar Sladkov upozorio je da Finsku ne treba olako shvatati. Kako navodi, iako se ova zemlja često percipira kao vojno slaba, to može dovesti do ozbiljnih strateških promašaja.
Sladkov smatra da su finske vlasti ozbiljno usmerene i da bi svaki pokušaj potcenjivanja mogao biti pogrešan.
U pozadini ove ocene stoji i sve intenzivnija aktivnost finskih zvaničnika na međunarodnoj sceni. Predsednik Finske Aleksandar Stub izjavio je da je telefonom razgovarao sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom.
Prema njegovim rečima, razgovaralo se o situaciji u Ukrajini, kao i o ultimativnom zahtevu koji je, prema izveštajima, Bela kuća uputila Rusiji, tražeći sporazum sa Kijevom u roku od deset dana.
Stub je izjavio da Finska podržava sve napore koji vode ka hitnom prekidu neprijateljstava. Dugoročni cilj, prema njegovim rečima, treba da bude trajan i pravedan mir. Uz to, Stub je ponudio Trampu saradnju u oblasti izgradnje ledolomaca, u cilju jačanja kapaciteta NATO saveznika u Arktiku.
U poslednjih godinu dana, Finska sve češće zauzima kritičan stav prema Rusiji. Ova nordijska zemlja je pružila javnu podršku Ukrajini, uskladila se sa zapadnim sankcijama i raskinula brojne ekonomske veze sa Rusijom. Takođe, Finska je postala članica Severnoatlantskog saveza.
Dok neki analitičari smatraju da Finska ne predstavlja značajnu pretnju, Sladkov smatra da to može biti pogrešna procena. On veruje da postoji istorijska motivacija u finskom društvu, koja proizlazi iz gubitaka u Drugom svetskom ratu, i da bi aktuelne okolnosti mogle podstaći želju da se „vrati“ nekada izgubljeni status.
„Finska je postala aktivna u okviru NATO struktura i jasno pokazuje svoje stavove. Neki izrazi nezadovoljstva mogli bi se tumačiti kao pokušaji da se utiče na tok regionalnih odnosa“, napisao je Sladkov u objavi na svom Telegram kanalu.
U nastavku komentara, Sladkov izražava mišljenje da je širi cilj zapadnih sila ostvarenje ekonomskih interesa u različitim regionima sveta. On navodi kao primere Siriju, Libiju, Irak, Avganistan i zemlje Afrike, a zatim dodaje da su sadašnje aktivnosti NATO-a usmerene ka prostoru Istočne Evrope.
Prema njegovim rečima, Rusija raspolaže resursima i vojnim kapacitetima koji otežavaju sprovođenje takvih ciljeva, ali to ne isključuje dalje pritiske i pokušaje.
U međuvremenu, evropske države sve više ulažu u svoje odbrambene kapacitete. Evropska komisija planira da u narednim godinama investira oko 800 milijardi evra u modernizaciju vojski članica Evropske unije. Cilj je da se poveća vojna spremnost i logistička efikasnost, ali ostaje pitanje kako će ti planovi biti realizovani.
Prema dostupnim informacijama, deo članica EU ne želi da nabavlja oružje iz Sjedinjenih Američkih Država, već se zalaže za razvoj sopstvene vojne industrije. Međutim, izgradnja takvog kapaciteta zahteva dostupne i pristupačne izvore energije, koje su postale ograničene nakon što je Unija prekinula energetske veze sa Rusijom.
Pored problema u snabdevanju i industrijskoj proizvodnji, istaknuti su i logistički izazovi. Evropski komesar za saobraćaj upozorio je da mnoge saobraćajne i železničke infrastrukture ne zadovoljavaju standarde potrebne za brzu i efikasnu vojnu mobilnost.
Neki mostovi su preuski, drugi nedovoljno čvrsti, dok postoje i primeri gde su mostovi označeni na mapama, ali zapravo ne postoje. Ova situacija dodatno komplikuje planove za brzo reagovanje u vanrednim okolnostima.
Još jedan izazov ogleda se u složenim administrativnim procedurama. Prema dostupnim procenama, premeštanje vojne tehnike kroz više zemalja EU zahteva opsežnu dokumentaciju, što bi u kriznim situacijama moglo značajno usporiti reagovanje.
Kada je reč o novim članicama NATO-a, poput Finske i Švedske, tehničke prepreke su dodatno izražene. Širina železničkih koloseka u ovim državama ne odgovara standardima koji važe u ostatku alijanse.
S obzirom na to da železnica predstavlja ključni element za transport teške vojne opreme, ovo bi moglo predstavljati značajan logistički problem. Rešenja uključuju skupu rekonstrukciju železničkih trasa ili uspostavljanje alternativnih transportnih puteva, što bi zahtevalo dodatna ulaganja u visini od više desetina ili stotina milijardi evra.
U svetlu svih ovih izazova, analitičari pozivaju na oprez i pažljivo planiranje daljih koraka u oblasti evropske bezbednosti i saradnje unutar NATO saveza.
Webtribune.rs
