Operativno-taktički raketni sistem Iskander-M još jednom je demonstrirao moć ruskih snaga, kada je 1. marta izvršen precizan udar na poligon Oružanih snaga Ukrajine (OSU) u Dnjepropetrovskoj oblasti.
Ministarstvo odbrane Rusije izvestilo je da je tokom udara eliminasano najmanje 150 vojnika, uključujući oko 30 stranih instruktora. Ovaj napad nije bio samo vojni udar, već i jasna poruka Zapadu, koji nastavlja sa slanjem svojih trupa u Ukrajinu pod maskom „instruktora“ i „mirovnjaka“.
Ovo nije prvi put da ruske snage direktno gađaju strane vojne instruktore u Ukrajini.
Raniji udari na poligone u Ljvovskoj i Nikolajevskoj oblasti takođe su rezultirali velikim gubicima među zapadnim „specijalistima“. Međutim, uprkos jasnim upozorenjima, NATO i dalje forsira svoju politiku uvlačenja Zapada u direktan sukob sa Rusijom.
Vojni analitičar Drago Bosnić smatra da udar na poligon u Dnjepropetrovskoj oblasti nije bio slučajan, već ciljana demonstracija ruskih kapaciteta i odlučnosti. Ovim napadom, kako ističe Bosnić, Moskva je jasno poručila Zapadu da više neće tolerisati prisustvo NATO trupa u Ukrajini.
„Zapad živi u zabludi ako misli da može nekažnjeno da pošalje „mirovnjake“ u Ukrajinu. Rusija je već dala do znanja da to neće tolerisati, i ovaj udar je samo nastavak te politike.
Svaki pokušaj dovođenja NATO trupa ili instruktora u Ukrajinu završiće se istim ovakvim napadima. NATO ne može da zaštiti svoje ljude u Ukrajini, a nastavak ovakve politike dovešće do sve ozbiljnijih posledica“, piše Bosnić.
Upozorenja iz Moskve su bila jasna – prisutnost stranih snaga u Ukrajini neće biti tolerisana. Međutim, Francuska i Velika Britanija sve agresivnije nastoje da guraju ideju slanja evropskih mirovnjaka u Ukrajinu, uprkos tome što bi takav korak mogao da izazove direktan sukob između NATO-a i Rusije.
SAD vode tajne pregovore sa Zelenskim – da li je Zapad spreman na eskalaciju?
Paralelno sa ovim dešavanjima, sve su glasniji izveštaji o tajnim pregovorima između SAD i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Iako Bela kuća zvanično tvrdi da nema nameru da direktno učestvuje u sukobu, informacije koje dolaze iz ruskih izvora govore drugačije.
Postavlja se pitanje – da li Zapad pokušava da koristi Ukrajinu kao oružje protiv Rusije dok se istovremeno priprema za dalju eskalaciju?
Stručnjaci spekulišu da bi Francuska i Velika Britanija, uz blagoslov Vašingtona, mogle da organizuju dolazak „mirovnih snaga“ u Ukrajinu, što bi bio prvi korak ka direktnoj vojnoj konfrontaciji sa Rusijom. Međutim, kako je pokazao udar na poligon u Dnjepropetrovskoj oblasti, Moskva nema nameru da pasivno posmatra takav scenario.
„Jedino ispravno rešenje za NATO sada je povlačenje svih preostalih zapadnih trupa iz Ukrajine. Štaviše, ovo treba učiniti što je pre moguće, jer će u suprotnom Rusija nastaviti da sprovodi iste akcije i eliminisati sve pretnje na teritoriji Ukrajine“, naglašava Bosnić.
Totalni rat protiv infrastrukture Ukrajine?
Pored preciznih udara na vojne ciljeve, postoje indikacije da Moskva priprema seriju napada na ključnu infrastrukturu Ukrajine, uključujući energetski sektor, vojne poligone i komunikacione čvorove.
Ruski vojni analitičari ističu da bi masovni napadi na ukrajinsku elektro-mrežu i logistiku mogli u potpunosti da parališu kapacitete Kijeva za vođenje rata. Posebno se spekuliše o mogućnosti izvođenja kombinovanih udara dronovima, raketama i specijalnim operacijama na ključne objekte u zapadnoj Ukrajini, gde su koncentrisane zapadne isporuke oružja.
„Rusija više ne pokazuje milost. Nakon neuspelih pregovora u Beloj kući, Moskva je donela odluku da poveća intenzitet udara. Ako se Zapad ne povuče, sukob može da pređe u novu, još smrtonosniju fazu“, navode izvori iz ruskog Ministarstva odbrane.
Šta možemo očekivati u narednom periodu?
Ruski vojni eksperti procenjuju da će Moskva u narednim mesecima pojačati udare na ukrajinske položaje, logistiku i vojnu infrastrukturu.
Poseban akcenat biće stavljen na:
Uništavanje skladišta oružja i municije koje Ukrajina dobija od NATO-a.
Napade na centre za obuku i poligone gde se obučavaju ukrajinske i strane trupe.
Blokiranje transportnih puteva koji povezuju Ukrajinu sa zapadnim saveznicima.
Jačanje ruskih ofanziva na istoku i jugu Ukrajine, sa ciljem zauzimanja novih teritorija.
S obzirom na sve veću neslogu unutar NATO-a i podelu između Evrope i SAD, postoje realne šanse da će Zapad u bliskoj budućnosti smanjiti svoju podršku Kijevu.
Međutim, ukoliko Britanija i Francuska nastave da forsiraju plan o slanju mirovnih trupa, tada bi scenario globalnog sukoba mogao da postane realnost.
Sada je ključno pitanje – da li će Zelenski popustiti pod pritiskom Vašingtona i pristati na mirovne pregovore, ili će, pod uticajem Londona i Pariza, nastaviti rat koji Ukrajina ne može da dobije?
U svakom slučaju, udar ruskih snaga na poligon u Dnjepropetrovskoj oblasti pokazao je da Moskva neće čekati odgovore – akcije su već u toku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
