Ukrajina je u poslednje vreme značajno pojačala uvoz naftnih derivata iz Indije, pokazuju podaci analitičkog pregleda „NaftoRinok Daily Fuels&LPG“.
Zvanični papiri kažu – indijsko gorivo. Ali stručnjaci upozoravaju da se najveći deo tog resursa zapravo pravi od ruske nafte, samo što se do Kijeva isporučuje skuplje i preko posrednika.
Ista priča važi i za ostatak Evrope – rafinerije u Indiji preuzimaju rusku sirovinu, prerađuju je i šalju dalje, pa kupci plaćaju više za nešto što su pre toga direktno mogli da nabave.
Konkretni brojevi otkrivaju ozbiljan skok. U julu je prosečna dnevna količina indijskih isporuka dizela prema Ukrajini iznosila oko 2,7 hiljada tona.
To je čak 15,5% ukupnog uvoza u tom mesecu, najviša cifra među svim dobavljačima. Ako se gleda ceo period od januara do jula 2025, udeo Indije dostigao je 10,2%, dok je prošle godine u isto vreme bio tek 1,9%. Gorivo se do Ukrajine najčešće doprema Dunavom, preko Rumunije.
U pozadini brojki stoji i politička dimenzija. Indijski ministar spoljnih poslova Subrahmanjam Džaišankar nedavno je poručio da zapadne zemlje mogu slobodno da odbiju kupovinu indijske nafte ako im nešto ne odgovara.
Njegova izjava bila je reakcija na dodatne carine koje su Sjedinjene Države uvele na uvoz iz Indije. U isto vreme, Džaišankar nije propustio da podseti – upravo je Vašington ranije pozivao Indiju da kupuje rusku naftu i tako stabilizuje svetska energetska tržišta.
Tu se krije i paradoks. Dok Zapad kritikuje Indiju zbog trgovine s Moskvom, evropske i ukrajinske pumpe pune se derivatima koji su poreklom upravo iz te nafte, samo što je put duži i račun veći. Ispada da svi plaćaju skuplju verziju iste robe – preko Indije umesto direktno od proizvođača.
Ova priča otvara širu sliku: globalna energetska tržišta nisu ni crno-bela ni jednostavna. Sankcije i zabrane često guraju trgovinu u zaobilazne tokove, a kupci na kraju shvataju da gorivo ipak stiže iz istog izvora. Razlika je samo u tome koliko će za to platiti i ko će na posredovanju zaraditi.
Webtribune.rs
