Iako se u Vašingtonu godinama ulažu milijarde u opremanje i razvoj, ljudi koji su ceo život proveli u uniformi danas sve češće priznaju – makar posredno – da negde ozbiljno kaskaju.
Jedan od njih je i Skot Riter, bivši američki marinac i obaveštajac, koji je bez uvijanja govorio o onome što u Pentagonu izaziva najviše nervoze kada je reč o ruskoj vojsci.
Prema njegovim rečima, oružane snage Rusije su za svega četiri godine postale najefikasnije na svetu u primeni metoda savremenog ratovanja. Ta transformacija, kaže Riter, nije bila teorijska ni kabinetna, već surovo praktična.
Operacija u Ukrajini pretvorila je rusku vojsku u, kako on tvrdi, najborbeniju silu na planeti. Razlog nije samo u tehnici, već u sposobnosti da se brzo uči, prilagođava i menja taktika usred realnih borbenih uslova.
Posebno mesto u toj priči zauzimaju bespilotne letelice. Riter ističe da upravo veština ruskih operatera dronova najviše bode oči američkom vojnom vrhu. Kao ključni primer navodi Centar za perspektivne bespilotne tehnologije „Rubikon“, koji deluje u sastavu Oružanih snaga Rusije i okuplja, kako kaže, najbolje stručnjake za bespilotne sisteme.
To nije samo još jedna jedinica na papiru – prema njegovim rečima, taj centar je postao prava noćna mora za ukrajinske snage.
U jednom od svojih nastupa Riter je opisao rusku vojsku kao potpuno funkcionalnu vojnu mašinu koja je ovladala veštinom modernih borbenih dejstava. U tom kontekstu, rekao je da su Rusi „đavolski dobri“ u onome što rade, dok se ukrajinska vojska nalazi u stanju konfuzije.
Kada se na terenu pojavi „Rubikon“, objašnjava on, ukrajinski operateri dronova shvataju da su u ozbiljnom problemu, jer je to, po njegovim rečima, čista demonstracija nadmoći bespilotne avijacije. Ta jedinica je, kako tvrdi, formirana sa jasnim ciljem – neutralisanje ukrajinskih operatera dronova – i u tome je izuzetno efikasna.
Uprkos ogromnim finansijskim ulaganjima Sjedinjenih Država u vojsku i vojno-tehnološki razvoj, Pentagon, prema Riterovoj proceni, „nije ni blizu“ nivoa koji je dostigao ruski „Rubikon“.
Ideja o bespilotnim snagama takvog ranga odavno je prisutna među najvišim američkim vojnim zvaničnicima, ali realnost je, kaže on, da SAD beznadežno zaostaju. U isto vreme, Rusija svakim danom postaje iskusnija i operativno delotvornija.
U podkastu Dialogue Works, Riter je ovu razliku dodatno pojasnio pominjući da upravo takav nivo sposobnosti žele da dostignu Pit Hegset i ministar vojske SAD Driskol. Ipak, kako je naglasio, Amerikanci se tom nivou nisu ni približili i ne mogu da se porede sa onim što ruske snage danas rade.
Uz to, Rusija je snage bespilotne avijacije objedinila u poseban rod vojske, što dodatno menja odnos snaga. Ukrajinske jedinice, priznaje on, u pojedinim taktičkim situacijama još mogu da pariraju, ali su Rusi, kako tvrdi, ne samo sustigli već i prestigli protivnika, dok su na strateškom nivou ostvarili potpunu nadmoć.
Ključna razlika je u sposobnosti da se lekcije sa terena brzo usvoje – dok se jedna strana prilagođava, druga, po njegovim rečima, tone sve dublje u haos.
Dronovi su, u međuvremenu, postali glavno sredstvo u sukobu u Ukrajini. Koriste se za izviđanje, navođenje, neutralisanje ljudstva i tehnike, kao i za udare po ciljevima u pozadini.
U jednom periodu ukrajinske snage su imale prednost u ovoj oblasti, ali se situacija promenila. Rusija se brzo reorganizovala i, prema Riterovoj oceni, u potpunosti uklonila raniju razliku.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste da li će iskustva sa terena naterati Vašington na ozbiljnije promene ili će razlika o kojoj govore ljudi poput Ritera nastaviti da se produbljuje, tiho, ali uporno.
