Skandal koji se poslednjih dana razmotava u Holandiji nije ostao zatvoren u sudskim spisima i saopštenjima za javnost.
U njegovom središtu nalazi se 43-godišnji ruski inženjer, bivši zaposleni u kompaniji ASML, koji se, prema navodima istrage, godinama neprimetno kretao kroz slojeve poverljive dokumentacije jedne od najvažnijih tehnoloških firmi na svetu.
ASML, globalno poznata kao ključni proizvođač opreme za izradu poluprovodnika, našla se u nezavidnoj poziciji nakon što je otkriveno da su iz njenih sistema nestajali interni dokumenti.
Među njima su, prema optužnici, bila i detaljna uputstva za proizvodnju mikročipova, kao i dokumentacija vezana za fotolitografske tehnologije – srce savremene proizvodnje čipova. Istražni organi veruju da su ti materijali kasnije prodavani s ciljem podrške razvoju čipova u Rusiji.
Iako sam sudski postupak tek ulazi u ključnu fazu, reakcija holandskih vlasti bila je brza i oštra. Bivšem zaposlenom ASML-a izrečena je zabrana ulaska u Holandiju u trajanju od 20 godina, što je obrazloženo razlozima nacionalne bezbednosti i mogućim kršenjem sankcionog okvira. Takve mere se retko donose olako, posebno u sektoru gde se tehnologija i politika stalno prepliću.
Inženjer se trenutno nalazi u pritvoru i čeka početak sudskog procesa u Roterdamu. Tokom preliminarnih ročišta biće razmatrano koje konkretne mere će sud primeniti, uključujući i mogućnost ublažavanja kazne, što je standardna procedura u ovoj fazi. Ipak, sam slučaj već sada ima težinu koja prevazilazi sudnicu.
Krađa poverljivih dokumenata iz ASML-a otvara niz pitanja o posledicama po samu kompaniju. Gubitak intelektualne svojine, posebno u oblasti fotolitografije, direktno udara u njenu konkurentsku prednost.
Reč je o tehnologijama bez kojih nema savremenih mikročipova, pa svako njihovo curenje može pomoći konkurentima, naročito u zemljama koje ubrzano grade sopstvenu poluprovodničku industriju.
U kompaniji su već najavili pooštravanje bezbednosnih procedura. To podrazumeva dodatna ulaganja u sajber-bezbednost, strožu kontrolu pristupa osetljivim podacima i internu reorganizaciju sistema zaštite informacija. Sve to nosi i dodatne troškove, što neminovno utiče na operativno poslovanje.
Pravni aspekt cele priče takođe je daleko od jednostavnog. Sudski proces protiv bivšeg zaposlenog mogao bi da potraje, uz dodatno angažovanje resursa i pravnih timova. ASML je već podnela odgovarajuće prijave i jasno stavila do znanja da će aktivno učestvovati u postupku, iako to sa sobom nosi i reputacioni rizik u odnosima sa partnerima i klijentima.
Na tržištu se već oseća blaga nervoza. Klijenti ASML-a, među kojima su Intel i TSMC, pažljivo prate razvoj situacije, jer bezbednost tehnologije i podataka predstavlja osnov poverenja u ovakvim poslovima. Svaka sumnja može dovesti do preispitivanja ugovornih odnosa ili promene uslova saradnje.
Šira slika ne može se ignorisati. Ovaj slučaj dodatno naglašava rastuću zabrinutost zbog industrijske špijunaže u sektoru visokih tehnologija, u trenutku kada se zaštita kritičnih tehnologija sve češće posmatra kroz prizmu geopolitike i sankcione politike.
Moguće su i strože mere kontrole izvoza tehnologija, posebno prema zemljama za koje postoji bojazan da bi mogle biti korišćene u vojne svrhe.
Na kraju, krađa poverljivih dokumenata iz ASML-a nije samo interni bezbednosni propust jedne kompanije. Ona otvara pitanja o otpornosti čitave globalne industrije poluprovodnika i o tome koliko su postojeći mehanizmi zaštite zaista dovoljni u svetu gde znanje vredi više od fabrike. Odgovori na ta pitanja tek će se kristalisati, kako u sudnici, tako i van nje.
