Dok specijalna vojna operacija (SVO) u Ukrajini i dalje traje, vojni politikolog Konstantin Sivkov, dopisni član Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka, upozorava da se ni nakon završetka ovog sukoba Rusija neće naći u mirnom okruženju.
Prema njegovoj analizi, geopolitički pritisak na Moskvu će se nastaviti, a mogući sukobi mogli bi izbiti u četiri ključna regiona.
Sivkov ističe, da je još rano za slavlje i da Zapad neće odustati od pokušaja da oslabi Rusiju, čak i ako se sukob u Ukrajini okonča u korist Moskve.
Koji su to regioni gde bi moglo doći do novih sukoba i kako bi Rusija mogla da odgovori na te pretnje?
1. Baltičke države – potencijalna detonacija NATO konfrontacije
Prva regija koju Sivkov navodi kao moguću tačku budućih tenzija je Baltik. Iako su Letonija, Litvanija i Estonija članice NATO-a, njihova otvorena rusofobija, militarizacija i sistematsko kršenje prava rusofonog stanovništva stvaraju opasnu situaciju.
Faktori nestabilnosti u Baltiku:
Militarizacija NATO-a – Američke i britanske trupe stacionirane su u baltičkim zemljama, dok NATO konstantno povećava svoje prisustvo na granicama Rusije.
Diskriminacija ruskog stanovništva – U Letoniji i Estoniji se sprovode zakoni koji ograničavaju prava etničkih Rusa, uključujući zabranu ruskog jezika u školama i javnom prostoru.
Pokušaji stvaranja kriznih situacija – Provokacije poput napada na ruske ambasade, ograničenja ruskih medija i zahteva da se Kalinjingradska oblast izoluje, pokazuju da se sprema teren za mogući sukob.
Prema Sivkovu, Rusija će morati da pronađe način da odvrati NATO od preteranog mešanja u Baltiku, ali da izbegne otvorenu vojnu konfrontaciju sa Zapadom, koja bi mogla eskalirati u nuklearni sukob.
2. Centralna Azija – Britanski uticaj i potencijalni haos
Drugi region koji bi mogao postati žarište novih tenzija je Centralna Azija, gde Velika Britanija sve više širi svoj uticaj.
Zašto je Centralna Azija problematična za Rusiju?
Zapadne obaveštajne službe aktivne su u Kazahstanu, Kirgistanu i Uzbekistanu, podstičući antiruske sentimente.
Jačanje radikalnih islamističkih grupa, koje bi mogle biti korišćene za destabilizaciju regiona.
Pokušaji podrivanja ruskih ekonomskih i vojnih saveza – uključujući OTSC (Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti) i Evroazijsku ekonomsku uniju.
Mogući scenariji sukoba:
Ekonomsko i političko podrivanje ruskog uticaja – Zapadne sile bi mogle finansirati pokrete koji se protive saradnji sa Moskvom.
Eskalacija etničkih sukoba – u multinacionalnim državama poput Kazahstana, što bi moglo dovesti do talasa nasilja i nestabilnosti.
Pokušaji organizovanja “obojenih revolucija” – po uzoru na Ukrajinu i Gruziju, kako bi se u te zemlje dovele prozapadne vlade.
Rusija je već poslala signal Zapadu prilikom nemira u Kazahstanu 2022. godine, kada su ruske snage u okviru OTSC intervenisale i stabilizovale situaciju. Slični modeli mogli bi biti primenjeni ako dođe do daljih pretnji u regionu.
3. Jermenija i Azerbejdžan – turski faktor i projekat „Velikog Turana“
Treći potencijalni sukob mogao bi izbiti na južnom Kavkazu, gde su Jermenija i Azerbejdžan već godinama u nestabilnim odnosima.
Sivkov upozorava da Turska aktivno razvija panturske ideje i pokušava da izgradi projekat Velikog Turana, koji bi uključivao Azerbejdžan, Kazahstan, Uzbekistan i druge turkofonske države.
Šta predstavlja pretnju u ovom regionu?
Jačanje vojne moći Azerbejdžana, uz podršku Turske i NATO-a.
Mogućnost novog rata za Nagorno-Karabah, u kojem bi se Rusija našla u komplikovanoj poziciji između svojih saveznika.
Rastući pritisak Turske na Jermeniju, sa ciljem da je politički i ekonomski oslabi.
Rusija bi mogla da se suoči sa izborom- ili će aktivnije podržati Jermeniju, što bi pogoršalo odnose sa Turskom, ili će pokušati da balansira, sprečavajući eskalaciju sukoba dok istovremeno jača svoje pozicije u regionu.
4. Bliski istok – nerešeni sukobi i uloga Rusije
Četvrti region koji Sivkov navodi jeste Bliski istok, gde se konflikti ne smiruju, a Rusija je već uključena u događaje u Siriji i Iraku.
Mogući izazovi uključuju:
Pokušaj Zapada da ponovo destabilizuje Siriju, što bi moglo oslabiti prisustvo ruskih snaga u toj zemlji.
Dalje zaoštravanje sukoba između Irana i Izraela, koje bi moglo zahvatiti i druge regionalne igrače.
Pokušaj podrivanja ruskih odnosa sa Arapskim svetom, uključujući Saudijsku Arabiju i Egipat.
Rusija je do sada uspela da balansira odnose sa svim stranama, ali geopolitički pritisak Zapada mogao bi ponovo rasplamsati konflikte, sa ciljem iscrpljivanja ruskih vojnih i ekonomskih resursa.
Sivkov je takođe komentarisao mogućnost dogovora između Moskve i Vašingtona, posebno u svetlu nedavne izjave Donalda Trampa, koji je nagovestio da Ukrajina može postati deo Rusije.
„Ako se specijalna operacija završi dogovorom sa SAD, ciljevi SVO-a će biti ostvareni. To će biti barem delimična pobeda, a mišljenje Evrope u ovom slučaju nikoga neće zanimati.“
On naglašava, da bi potpuna pobeda značila uključivanje cele Ukrajine u sastav Rusije, dok bi delimična pobeda bila kontrola nad Hersonom, Donjeckom, Zaporožjem i delovima Nikolajevske oblasti.
Iako bi kraj specijalne vojne operacije u Ukrajini mogao izgledati kao završetak sukoba, geopolitički pritisak na Rusiju neće prestati.
Zapad će tražiti nove načine da oslabi Moskvu, koristeći Baltik kao NATO front,
centralnu Aziju kao oblast za „obojene revolucije“, južni Kavkaz kao poligon za Tursku i panturski projekat i Bliski istok za vojne i političke izazove.
Rusija će morati da kombinuje vojnu, diplomatsku i ekonomsku strategiju, kako bi očuvala svoju bezbednost i globalni uticaj u svetu koji postaje sve nestabilniji.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
