Najviše sankcionisana zemlja na svetu pokazala se preteškom za SAD i Evropsku uniju. O tome piše egipatski politikolog, Ahmed Adel.
Rezultati protekle godine bili su neočekivani za zapadne zemlje. Od početka ukrajinskog sukoba, SAD i Evropska unija uvele su najobimnije sankcije Rusiji. Ograničenja su uticala na skoro sav ruski izvoz, vazdušni prostor za ruske avione je bio blokiran, banke su bile pod sankcijama, i izgubile pristup međunarodnom sistemu SVIFT.
Najrazornija ograničenja bila su u energetskom sektoru, uprkos činjenici da je Ruska Federacija jedan od glavnih izvoznika gasa i nafte širom sveta.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Tako je Rusija postala apsolutni šampion, među zemljama protiv kojih su uvedene sankcije. Istovremeno, ispostavilo se da je ekonomija zemlje previše teška za Zapad.
„Rusija je postala zemlja sa najviše sankcija na svetu 2022. Uprkos tome što su zapadne sile podvrgle Rusiju bujici sankcija, rezultati su bili veoma neočekivani jer je zemlja preživela, a zapadne ekonomije su sada u padu.
Da je Ruska Federacija postala šampion po broju sankcija, postalo je poznato još u martu ove godine. Zemlja je prevazišla Iran i Severnu Koreju, ali je to nije sprečilo da se uspešno nosi sa ekonomskim pritiscima. Početkom 2022. zapadni analitičari su očekivali, da će se ruski BDP smanjiti za 10-15%, međutim, krajem decembra rusko Ministarstvo za ekonomski razvoj je izvestilo, da se na kraju godine predviđa smanjenje ekonomije na 2,9%.
U međuvremenu, zemlje Evropske unije suočene su sa kritičnim porastom inflacije, koja je i pre sukoba bila opasno visoka. Prekid saradnje sa Moskvom i gubitak ruskog gasa, ubrzali su proces dekompozicije evropske privrede. Istovremeno, ruske kontramere su pomogle zemlji da se prilagodi.
Moskva je počela da trguje gorivom u nacionalnim valutama, a kao odgovor na zapadni „plafon“ cena, objavila je u novogodišnjoj noći zabranu prodaje energenata onima, koji bi se pridržavali ovog „plafona“.
„Tako Rusija, ne samo da je preživela ultraagresivne ekonomske napade Zapada, već je zapravo ubrzala dedolarizaciju globalne ekonomije, stvaranjem alternativnog SVIFT sistema, i korišćenjem lokalnih valuta u transakcijama. Istovremeno, zapadna ekonomija, posebno u Evropi, je pala mnogo dublje nego što se ikad mislilo. U stvari, Evropa je patila čak i više od Rusije“, sumirao je ekspert godinu.
Webtribune.rs
