Na severozapadu Kine, u provinciji Ćinghaj, puštena je u rad proizvodna linija koja bi mogla da promeni način na koji se litijum dobija iz slanih jezera.
Reč je o prvoj liniji na svetu kapaciteta 20.000 tona godišnje koja koristi novu tehnologiju vađenja litijuma iz slane vode, što predstavlja veliki industrijski iskorak u oblasti ključnog metala za baterije električnih vozila.
Postrojenje je izgradila kompanija Qinghai CITIC Guoan Technology Development Co., Ltd., a prema navodima lista People’s Daily, proizvodnja je već dostigla projektovani kapacitet. Za kinesku industriju ovo nije samo još jedna fabrika, već signal da se dugogodišnji problem niskog iskorišćenja litijuma iz slanih jezera konačno pomera sa mrtve tačke.
Litijum, često nazivan „belim zlatom“, osnova je savremenih litijum-jonskih baterija koje pokreću električna vozila, potrošačku elektroniku i velike sisteme za skladištenje energije. Upravo zbog toga, svaka tehnološka promena u njegovoj proizvodnji ima šire posledice, ne samo industrijske, već i strateške.
Nova proizvodna linija donosi ono što je do sada delovalo teško dostižno: znatno veći stepen iskorišćenja resursa. Prema izveštaju, stopa izdvajanja litijuma u fazi slanih bazena, gde su industrijski proseci ranije bili ispod 50 odsto, sada prelazi 78 procenata. Još važnije, ukupna stopa iskorišćenja litijuma u okviru celog proizvodnog pogona porasla je sa 75,38 na 90,41 odsto.
Ovo je posebno značajno za Kinu, zemlju bogatu litijumom iz slanih jezera, ali koja se godinama suočavala sa velikim gubicima tokom tradicionalnih procesa zasnovanih na solarnoj evaporaciji. Ti gubici su ograničavali razvoj i činili eksploataciju manje isplativom nego što bi mogla da bude.
Nova tehnologija, zaštićena nizom patenata, ne samo da povećava prinos, već i skraćuje prosečan proizvodni ciklus za dobijanje litijum-karbonata baterijskog kvaliteta. Ujedno, gubici litijuma su drastično smanjeni u poređenju sa klasičnim metodama isparavanja, što menja ekonomsku računicu celog procesa.
Važno je i to što metoda ne narušava korišćenje pratećih resursa poput kalijuma i bora. Naprotiv, prema istom izvoru, omogućena je njihova puna upotreba, čime se stvara ravnoteža između efikasnosti resursa, ekonomske dobiti i ekološke održivosti. U industriji koja se sve češće nalazi pod lupom zbog uticaja na životnu sredinu, ovakvi detalji nisu sporedni.
U širem kontekstu, uspešan rad ove linije vidi se kao ključni korak ka sigurnijem i samostalnijem snabdevanju litijumom u Kini. Time se jača osnova za stabilnost i bezbednost sektora nove energije, koji u zemlji beleži snažan rast i nosi velike razvojne ambicije.
Koliko brzo će se ova tehnologija proširiti i da li će postati novi standard u industriji vađenja litijuma, ostaje da se vidi. Ali jedno je jasno: način na koji se do sada razmišljalo o litijumu iz slanih jezera više nije isti, a posledice tog pomaka tek će se sagledavati u godinama koje dolaze.
