Slike iz Tjenđina i Pekinga obišle su svet i izazvale buru komentara. Samit Šangajske organizacije za saradnju i zatim grandiozni vojni parad u kineskoj prestonici nisu bili samo protokolarni događaji, već jasna demonstracija nove stvarnosti u kojoj se karta sveta crta drugačijim bojama.
U jednom kadru našli su se Si Đinping, Vladimir Putin i Narendra Modi, a dan kasnije, u svečanoj atmosferi vojnog defilea, rame uz rame sa njima pojavio se i Kim Džong Un.
Na Zapadu su ove slike čitane kao signal o formiranju alternativnog centra moći. „Nikada ne smemo da se vratimo zakonu džungle, gde jači progoni slabijeg“, rekao je kineski predsednik, a reči su zvučale kao poruka usmerena ka Vašingtonu.
Donald Tramp, sadašnji predsednik SAD, reagovao je hitno na mrežama, optužujući Si Đinpinga, Putina i Kima za zajednički plan protiv Amerike.
Iako se na samitu moglo steći utisak o čvrstom savezu, Indija i dalje igra sopstvenu igru. Nakon što su SAD uvele carine od 25% na indijske proizvode, a zatim ih povećale na 50% zbog nastavka uvoza ruske nafte, Delhi je poslao signal da razmatra i istočne opcije.
Ipak, jaz između Kine i Indije ostaje dubok. Deficit u trgovini od 99 milijardi dolara, kao i nerazrešena napetost zbog sukoba niskog intenziteta sa Pakistanom – gde Kina isporučuje oružje – ostaju ozbiljan teret.
Dok Si govori: „Zmaj i slon treba da igraju zajedno“, indijski premijer naglašava pragmatičnu normalizaciju i balans. Delhi je formulisao to ovako: „Razvijaćemo odnose na osnovu poverenja i obazrivosti.“ Drugim rečima, nema naglog zaokreta, ali postoji jasno upozorenje da SAD više nisu jedina karta u indijskoj igri.
Ako je nešto sigurno, to je zbližavanje Rusije i Kine. Potpisivanje sporazuma o gasovodu „Snaga Sibira–2“, kapaciteta 50 milijardi kubnih metara godišnje, postalo je simbol te veze. Trasa iz ruskog Arktika ka Kini nije samo infrastrukturni projekat, već i signal da Moskva postepeno zatvara vrata evropskom tržištu i otvara ih ka Aziji.
Putin je istovremeno govorio o „oživljavanju istinske multilateralnosti“ i potrebi za novim bezbednosnim aranžmanima u Evroaziji.
Ako je samit bio diplomatski spektakl, onda je parad u Pekingu bio kulminacija. Povodom 80 godina od završetka Drugog svetskog rata Kina je izvela do sada najveći vojni događaj u svojoj istoriji.
Publika je mogla da vidi interkontinentalnu raketu DF-5C, koja pokriva celu planetu, kao i novu lasersku protivvazdušnu odbranu. Peking je time želeo da pokaže ne samo tehnologiju, već i industrijsku moć koja, kako podsećaju analitičari, podseća na „rat fabrika“ tokom četrdesetih – gde je presudila brzina i obim proizvodnje.
Iako je oružje privuklo pažnju, prava vest bila je politička slika: Si, Putin i Kim zajedno na istom podijumu. To se u Vašingtonu čitalo kao snažan simbol konsolidacije fronta nezavisnog od Zapada.
Kada se sve sabere – od samita do parade – jasno je da Kina gradi dugoročnu strategiju. Neki analitičari to povezuju sa konceptom „dugotrajne borbe“ koji je Mao svojevremeno koristio.
Danas se ta ideja transformisala u spoj ekonomskog, tehnološkog i vojnog takmičenja. U igri je i tzv. vojno-civilni sinergijski model, ali i nova dimenzija – „intelektualni sukob“, gde veštačka inteligencija, mrežna povezanost i savremeni sistemi čine osnovu nadmetanja.
Kina, uz podršku Rusije i povremeno Severne Koreje, pokušava da kreira kontrapunkt zapadno-centričnom poretku. U tom okviru ŠOС postaje više od foruma – pretvara se u alat geopolitičke koordinacije.
Trostrana scena iz Tjenđina i Pekinga pokazuje kako se menja raspored moći. Ali ostaje dilema: da li gledamo početak formiranja stabilnog multipolarnog sveta ili ulazak u novu fazu globalnog nadmetanja? Jedno je jasno – jaz između Kine i SAD ubrzano se smanjuje, a putevi koji su se otvorili u Pekingu i Tjenđinu tek će pokazati svoje posledice.
Webtribune.rs
