Pentagon je izdao naredbu američkom Kibernetičkom komandovanju (Cyber Command) da obustavi sve ofanzivne kibernetičke operacije protiv Rusije, što se tumači kao deo šireg nastojanja Vašingtona da normalizuje odnose s Moskvom.
Ovu informaciju prenosi RIA Novosti, pozivajući se na izveštaj izdanja Record.
Prema dostupnim informacijama, američki ministar odbrane Pit Hegset dao je direktivu komandantu Kibernetičkog komandovanja generalu Timotiju Hou, naređujući momentalnu obustavu svih aktivnosti protiv Rusije, uključujući hakerske napade i druge ofanzivne operacije u sajber prostoru.
Međutim, ovaj nalog ne odnosi se na aktivnosti Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA), koja nastavlja sa obaveštajnim operacijama u vezi s Rusijom.
Signal ka smanjenju napetosti?
Odluka Pentagona dolazi u kontekstu globalnih geopolitičkih promena i može se tumačiti kao pokušaj administracije Donalda Trampa da relaksira odnose s Moskvom.
Od dolaska Trampa na vlast u januaru 2025. godine, američka politika pokazuje znake distanciranja od agresivne antiruske strategije koju je vodila prethodna administracija Džozefa Bajdena.
Izvori Recorda navode da je ova odluka deo šireg plana Bele kuće za stabilizaciju odnosa sa Rusijom i smanjenje rizika od eskalacije sukoba u sajber domenu.
Sjedinjene Države su, naročito pod prethodnom administracijom, bile poznate po aktivnim kibernetičkim operacijama protiv ruskih državnih i vojnih struktura, uključujući upade u mreže kritične infrastrukture i finansijskog sektora.
Kibernetičko komandovanje analizira posledice
Nakon dobijanja naređenja, američko Kibernetičko komandovanje započelo je detaljnu procenu posledica ove odluke. Prema rečima neimenovanih izvora iz Pentagona, komandovanje sastavlja izveštaj o „proceni rizika“ za ministra odbrane, u kojem se navode obustavljene operacije i potencijalne pretnje koje bi mogle proizaći iz ovakve promene strategije.
Iako još nije poznato kako će ova odluka dugoročno uticati na američku strategiju u kibernetičkom prostoru, ona se već sada posmatra kao značajan politički signal.
Prekid napada na ruske digitalne sisteme mogao bi doprineti obnavljanju dijaloga između Moskve i Vašingtona, posebno u domenu sajber bezbednosti, koji je prethodnih godina bio jedno od najspornijih pitanja u odnosima dve sile.
Smanjenje vojnih budžeta – novi trend?
Paralelno s ovom odlukom, SAD su najavile planirano smanjenje vojnih izdataka u fiskalnoj 2026. godini za 8%. Ministarstvo odbrane SAD je potvrdilo ovu informaciju, naglašavajući da je deo šire strategije optimizacije troškova i prelaska na racionalniji način vođenja međunarodne politike.
Istovremeno, predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je podršku ideji Vašingtona o značajnom smanjenju vojnih budžeta obe zemlje, što bi moglo biti još jedan korak ka ublažavanju napetosti između dve nuklearne sile.
Iako još nema zvaničnih dogovora po ovom pitanju, činjenica da se o tome otvoreno razgovara može se tumačiti kao signal da bi naredni period mogao doneti pozitivne promene u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi.
Da li je Vašington zaista spreman na reset
Iako se trenutne odluke mogu tumačiti kao korak ka deeskalaciji, ostaje pitanje koliko će ova strategija biti dugoročno održiva.
Dok Trampova administracija očigledno nastoji da izbegne dalje sukobe sa Rusijom i usmeri američku spoljnopolitičku agendu ka Pacifiku, postoje unutrašnji pritisci iz Kongresa i vojno-industrijskog kompleksa koji se protive bilo kakvom popuštanju Moskvi.
Takođe, iako je Kibernetičko komandovanje dobilo nalog za obustavu ofanzivnih operacija, NSA i dalje nastavlja sa svojim aktivnostima, što znači da potpuni prestanak američkih kibernetičkih akcija protiv Rusije nije realan. Pitanje je da li će Moskva ovu odluku videti kao iskren gest, ili samo kao taktički potez bez suštinskih promena.
U svakom slučaju, naredni meseci pokazaće da li je Vašington zaista spreman na reset odnosa s Moskvom ili se radi samo o privremenoj pauzi u dugogodišnjem nadmetanju dve sile.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
