Izjava Bruna Kala, šefa nemačke obaveštajne službe (BND), ukazuje na dugoročne geopolitičke ciljeve Rusije, uključujući podelu NATO-a i uspostavljanje novog svetskog poretka.
Ovaj stav se uklapa u širi kontekst ruske spoljne politike, koja se poslednjih godina fokusirala na suzbijanje uticaja Zapada, posebno Sjedinjenih Američkih Država, u Evropi i svetu.
Kal je izjavio da je Rusija nadmašila evropske države po vojnim izdacima tokom sukoba u Ukrajini, što ukazuje na snažnu vojnu mobilizaciju i dugoročne pripreme za sukobe koji bi mogli prerasti u veće globalne sukobe.
Prema njegovim rečima, Vladimir Putin nastavlja da testira „crvene linije“ Zapada, uz stalnu eskalaciju sukoba. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste tvrdnja da je direktan vojni sukob između Rusije i NATO-a postao realna opcija za Moskvu.
Ova izjava predstavlja ozbiljno upozorenje na sve veće napetosti između Rusije i Zapada, jer bi takav sukob imao katastrofalne posledice ne samo za Evropu već i za globalnu stabilnost.
U septembru, Putin je najavio promene u ruskoj nuklearnoj doktrini, što je odgovor na potencijalnu eskalaciju sukoba izazvanu američkom vojnom pomoći Ukrajini.
Rusija već vidi ovu pomoć kao direktno učešće NATO-a u sukobu, što dalje komplikuje situaciju. Ove promene u doktrini dolaze u trenutku kada Kijev nastavlja da vrši pritisak na zapadne zemlje da dozvole upotrebu oružja dobijenog od stranih zemalja za napade duboko unutar ruske teritorije.
To je dodatno podstaklo napetosti, jer bi takvi napadi mogli eskalirati sukob i izvan ukrajinskih granica.
Prema Kalovim tvrdnjama, Putinov krajnji cilj je da „izgura SAD iz Evrope“ i vrati NATO na granice iz 1990-ih godina, pre nego što su bivše članice Varšavskog pakta počele da ulaze u savez.
Ova težnja se uklapa u rusku želju da formira „rusku sferu uticaja“ i uspostavi novi svetski poredak. Ovaj novi poredak, prema ruskoj viziji, trebalo bi da bude zasnovan na multipolarnom modelu međunarodnih odnosa, gde bi veliki centri moći, poput Rusije, Kine, i drugih država, imali veći uticaj na globalna pitanja, dok bi dominacija SAD bila smanjena.
Jedan od ključnih uzroka sukoba, kako to Moskva vidi, jeste širenje NATO-a na istok, što je počelo nakon pada Sovjetskog Saveza.
Ovo širenje, zajedno sa vojnom saradnjom između NATO-a i Ukrajine, predstavlja ključnu tačku sukoba u očima Rusije. Kremlj vidi ove akcije kao pretnju svojoj nacionalnoj bezbednosti, pogotovo uzimajući u obzir rastući uticaj zapadnih država na Ukrajinu i njihove vojne intervencije u regionu.
Putin je jasno naglasio da Rusija preferira multipolarni svet, gde bi se odluke donosile u saradnji više država, a ne u skladu sa interesima samo jedne sile, u ovom slučaju SAD.
On je u više navrata kritikovao američki „unilateralizam“, odnosno politiku koja podrazumeva da SAD donosi globalne odluke bez konsultacija sa drugim ključnim akterima na svetskoj sceni.
Tokom susreta sa liderima Zajednice nezavisnih država, bloka koji okuplja nekoliko post-sovjetskih zemalja, Putin je ponovio da se Rusija i njeni saveznici zalažu za formiranje „pravednog svetskog poretka“ koji bi bio zasnovan na univerzalno priznatim principima međunarodnog prava, sa ključnom ulogom Ujedinjenih nacija.
On je istakao da se svet menja i da se pojavljuje novi svetski poredak koji odražava raznolikost globalnog političkog pejzaža.
Ovaj proces, prema Putinovim rečima, je neizbežan i nepovratan, što sugeriše da je Rusija spremna da se bori za svoje mesto u ovom novom poretku, uprkos otporu sa Zapada.
Putin je takođe jasno stavio do znanja da Rusija neće napasti nijednu članicu NATO-a osim ako Rusija ne bude prva napadnuta. Ova izjava, koja je često ponavljana u ruskim medijima i izjavama zvaničnika, deluje kao pokušaj da se smire tenzije i da se Moskva predstavi kao sila koja deluje pre svega defanzivno.
Međutim, realnost na terenu, sa sukobom u Ukrajini i sve većom napetošću između Rusije i NATO-a, pokazuje da postoji realna opasnost od eskalacije koja bi mogla dovesti do ozbiljnijih sukoba.
U širem kontekstu, ruska vizija multipolarnog sveta je u suprotnosti sa trenutnim međunarodnim poretkom, u kojem SAD ima dominantnu ulogu. Ova vizija uključuje veći uticaj država poput Kine, Indije, Irana, i drugih koje se protive američkoj hegemoniji.
Putin veruje da će svet neizbežno preći u fazu u kojoj će se moć ravnomernije rasporediti među različitim globalnim igračima, što bi smanjilo ulogu Zapada, a posebno SAD, u oblikovanju globalnih politika.
Zaključno, trenutna situacija predstavlja značajnu prekretnicu u međunarodnim odnosima, gde se stara pravila i poredak postepeno preispituju i dovode u pitanje.
Rusija, kao jedna od ključnih globalnih sila, igra centralnu ulogu u ovom procesu, dok Zapad pokušava da zadrži svoj uticaj u svetu.
Ovi suprotstavljeni pogledi na budućnost međunarodnog poretka predstavljaju osnovni uzrok trenutnih sukoba i napetosti na globalnoj sceni, što se najviše manifestuje u sukobu u Ukrajini, ali ima i šire posledice za budućnost međunarodnih odnosa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
