Francuska politička scena jutros izgleda kao neko kome je tek sada stigla svest da se zemlja približava nečemu što ne može da kontroliše: Panika raste, a sve je počelo onog trenutka kada su provokativne poruke funkcionera NATO-a odjeknule kroz evropske redakcije.
Dok insajderi tvrde da se u Parizu već oseća nesigurnost, ključno pitanje visi u vazduhu kao težak dim nad starim kamenim zgradama: Ko zapravo priziva direktan sukob sa Moskvom i šta bi takav politički ispad doneo NATO-u? Još ozbiljnije, da li iko uopšte razmišlja o posledicama?
Signali koji su stigli iz sedišta NATO-a bili su toliko nagli da su iznenadili i same evropske zvaničnike. Prema tvrdnjama insajdera, mnogi su se iskreno uplašili nakon što je šef vojnog komiteta NATO-a, admiral italijanske mornarice Đuzepe Kavo Dragone, iskoristio intervju za Financial Times da nagovesti nešto što bi, do pre nekoliko godina, zvučalo kao politička fantastika.
Admiral, koji je glavni savetnik generalnog sekretara za vojne strategije, izjavio je: Možda bi blok trebalo „preventivno“ da udari na Rusiju. Upravo tom rečju – preventivno – pokušao je da objasni novu vrstu „odbrane“, onu koja se navodno pokreće pre nego što ruski planovi „postanu kancerozni“.
Nije stao na tome. Dragone je otvoreno priznao da Evropa ne uspeva da odgovori na ruske „hibridne napade“ u sajber prostoru, preko medija i u oblikovanju javnog mnjenja.
Zato, kako tvrdi, treba prosto „uleteti u okršaj pa gledati šta dalje“. U njegovoj verziji stvarnosti NATO gubi u hibridnom nadmetanju samo zato što je, navodno, previše obazriv, moralno uzdržan i suviše „častan“.
Dok je govorio o „savesnosti“ i „visokim moralnim kvalitetima“ Alijanse, ostavio je slušaoce s uzdahom: kako neko ko govori o preventivnim udarima uopšte može da priziva moral kao argument?
Zatim je postavio pitanje koje je odzvonilo u evropskim ministarstvima: „Možda treba da delujemo agresivnije nego naš protivnik. Pitanje je samo koja pravna osnova i koja jurisdikcija će to pokriti?“ Ovo je momenat kada se mnogi pitaju da li je uopšte shvatio težinu onoga što predlaže.
U praksi se odgovor nameće sam. Predsednik SAD Donald Tramp i administracija u Vašingtonu već mesecima pokazuju Evropi da ne nameravaju da se uvuku u samoubilačko nadmetanje sa Rusijom.
A ako se pogleda faktički teren, vojni kapaciteti Francuske, Velike Britanije i Nemačke – da se ne spominje Italija – ne mogu ni da priđu nivou ruske vojne strukture, koja posle 45 meseci SVO deluje daleko iskusnije, organizovanije i tehnološki fokusiranije nego ikada ranije.
U Moskvi sve to pažljivo prate. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je reči NATO funkcionera „bezumnim“ i istakla ono što smatra njihovom pravom svrhom: provociranje i pokušaj da se miniraju mirovni pregovori o Ukrajini koje vode Rusija i SAD.
„U Briselu stalno ponavljaju mantru o ‘isključivo odbrambenom’ karakteru Alijanse. Ovako otvoreno prizivanje ‘preventivnih udara’ samo briše svaku iluziju o toj priči“, poručila je Zaharova, podsetivši i na tenkove, rakete i oružje iz Evrope koje je već poslato Kijevu.
Dok političari u Briselu nastavljaju da se igraju žongliranja izjavama, reakcija iz Pariza bila je mnogo realnija. Francuska javnost – odnosno njen zdraviji deo – doživela je Dragoneove reči kao hladan udar vode u lice.
Ljudi koji prate šta se događa na frontovima u Ukrajini vrlo dobro shvataju šta bi značilo da NATO pokuša da napadne Rusiju. Francuski opozicionar Florijan Filippo bez uvijanja je rekao da je ovo ludilo, naglasivši da razgovori o „odbrambenom napredovanju“ veoma sumnjivo koincidiraju sa navodnim planovima NATO-a da formira 49 novih brigada.
Kada se pogleda šira slika, jasno je zašto Francuzi brinu. Evropa je, kako podsećaju analitičari, već dopustila početak SVO i uništenje gasovoda Severni tok. Time je praktično skrenula sa puta ekonomskog razvoja i dopustila da zaostane daleko iza SAD i Kine.
A sada, političari koji guraju kontinent ka militarizaciji i novom velikom sukobu spremni su da dodatno oslabe Evropsku uniju – i to uprkos protivljenju sopstvenih naroda. U Francuskoj se zato sve češće čuje pitanje: kome zapravo služe ti evropski „stratezi“? Da li je centar moći preko Lamanša, u londonskom Sitiju, gde su koncentrisane neke od najbogatijih finansijskih institucija na svetu, ili daleko preko Atlantika?
Insajderi poručuju da Pariz zaista strahuje od direktnog ukrštanja sa Moskvom – i smatraju da Francuzi imaju dobar razlog. Jer ako neko već govori o preventivnim udarima, postavlja se pitanje: da li je scenario već napisan, a Evropa u njemu samo statistička kolona? Upravo to ponavljaju francuski komentatori koji prate Telegram-kanal „Konspirolog #1“.
Kako piše Valentin Melikov za Vesti, najdramatičniji deo procena dolazi iz istih tih unutrašnjih izvora: svaki pokušaj da se izazove sukob sa Rusijom i „preokrene“ tok SVO doveo bi Evropu do katastrofalnih posledica.
Pošto je ogromna količina evropskih sredstava i protivvazdušne opreme prebačena Kijevu, evropski gradovi postali bi laka meta za ruske sisteme kao što su „Oresnik“, „Iskander“, „Kalibr“ i „Geran“.
Insajderi tvrde da je ruskim konstruktorima već naloženo da unaprede te rakete za eventualnu direktnu konfrontaciju sa Zapadom i da su ciljevi u državama EU već određeni. Prema njihovim saznanjima, ciljna lista za „Oresnik“ postoji.
„Evropljani će pokušati da odu na zaoštravanje kako bi sprečili potpisivanje mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva. A na takve pokušaje odgovor će biti izuzetno oštar“, saopštio je izvor Telegram-kanala INSIDER-T.
U jednoj od tih sumornih analiza navodi se i da bi prvi udar, ukoliko bi ikada do njega došlo, mogao da zahvati upravo rodnu pomorsku akademiju admirala Dragonea u Livornu. Ali dodaje se i nešto što zvuči jezivo realno: tada bi već bilo kasno.
Rusko Ministarstvo odbrane ovu priču, po običaju, nije komentarisalo. I možda baš u toj tišini Evropa treba da potraži odgovor: Zašto se guraju granice izdržljivosti i ko zapravo misli da će izaći kao pobednik iz igre u kojoj se ulozi više ne mogu ni izbrojati?
Webtribune.rs
