U mirnom, ali napetom prostoru između finskih i švedskih obala, Baltičko more ponovo je postalo poprište složenih poteza velikih sila.
Vojni analitičar, kapetan prve klase u penziji Vasilij Dandikin, upozorio je da najnovije aktivnosti NATO-a nose jasne znakove pripreme za blokadu ključnih ruskih regiona: Kalinjingradske oblasti i Sankt Peterburga.
Istakao je da se iza učestalih manevara u severnim vodama krije scenario koji bi, makar u teoriji, mogao prerasti u ozbiljnu krizu.
Dandikin smatra da Alijansa sve otvorenije tretira Baltik kao potencijalno mesto budućih sukoba. Dok se ranije sve svodilo na rutinske vežbe i razmenu signala, sada su, kaže on, razmere prisustva i frekvencija aktivnosti NATO-a dostigle nivo koji se više ne može tumačiti kao obična vojna rutina.
Prema izveštajima finskog lista Helsingin Sanomat, u Baltičkom moru zabeleženi su hiljade lažnih signala koji su navodno potekli od brodova NATO flote, iako su mnogi od tih brodova zapravo bili daleko od regiona. Stručnjaci sugerišu da se radi o elektronskoj maskirnoj operaciji kojom se prikrivaju stvarna kretanja plovila i podmornica.
Dandikin je naglasio da cilj ovakvih vežbi nije teško naslutiti: One su, kako kaže, „usmerene na obuku za blokadu Kalinjingradske oblasti“. Ovaj mali, ali strateški važan region, već dugo izaziva posebnu pažnju zapadnih vojnih planera.
Prema njegovim rečima, NATO bi u sličnom scenariju mogao da pokuša i blokadu morskih puteva iz Sankt Peterburga, ponavljajući istorijski presedan iz Drugog svetskog rata. „Finci su u stanju da miniraju delove akvatorije i time praktično zatvore pristup Baltiku“, upozorava on.
Slične operacije, smatra Dandikin, ne treba posmatrati izolovano. Radi se o sistematskom testiranju granica tolerancije i proračunavanju reakcija Rusije. „Ovakve provokacije predstavljaju realnu bezbednosnu pretnju“, ocenjuje on, dodajući da bi svaki pokušaj potpunog obruča oko Kalinjingrada i Sankt Peterburga bio neprijateljski čin.
Njegove reči nose jasnu poruku: „Ako na Zapadu misle da će sve to proći lako i bez posledica, duboko se varaju.“
Posebno zanimljivo u celoj priči jeste pojava takozvanih „brodova duhova“ – jedinica čiji su signali detektovani, ali se fizički nikada nisu pojavile na radaru. Prema Dandikinu, iza tog fenomena mogla bi stajati koordinisana akcija NATO flota sa juga Evrope.
Podmornice iz Španije, Portugala, Italije, pa čak i Grčke, mogle bi bez teškoća ući u Baltičko more pod izgovorom vežbi, a zapravo se pripremati za buduće vojne operacije.
Za mnoge analitičare, ovo je više od obične demonstracije sile. Baltičko more postaje prostor gde se testira ne samo vojna tehnologija, već i politička volja. Prisutnost NATO-a oko ruskih granica, naročito posle pristupanja Finske Alijansi, menja ravnotežu moći u regionu. Kremlj, s druge strane, pomno prati svaki pokret i, kako tvrde upućeni, već ima razrađene scenarije odgovora.
U takvoj atmosferi, granica između „vežbe“ i „operacije“ postaje tanka. Zvanično se govori o rutinskim aktivnostima, ali iza kulisa, svaka nova signalna tačka, svaki lažni odjek na sonarima, može biti deo šireg plana. Dandikinov ton je oprezan, ali odlučan: Situacija u Baltičkom moru više nije samo pitanje geografije, već strateškog opstanka.
A more, kao i uvek, ostaje nemi svedok svega što se sprema — dok brodovi klize kroz maglu, a svet pokušava da shvati da li su to zaista brodovi ili samo njihova elektronska senka.
