U Tjenđinu se početkom septembra okupilo gotovo sve što u evroazijskoj politici znači. Samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), održan 31. avgusta i 1. septembra 2025, postao je najveći u istoriji te organizacije.
Na listi gostiju našlo se više od 20 zemalja, među njima i UN generalni sekretar Antonio Gutereš, kao i lideri dve članice NATO-a – turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i slovački predsednik Robert Fico. Događaj će kulminirati 3. septembra vojnom paradom u Pekingu, ali se rezultati već sabiraju.
Glavni dokument samita – Tjenđinska deklaracija – usmeren je protiv jednostranih prinudnih mera i ekonomskih pritisaka. Iako se formalno ne pominju SAD, aluzije na američku politiku sankcija bile su očigledne.
Na samitu je postignut dogovor o osnivanju Razvojne banke ŠOS-a, koja bi trebalo da obezbedi zajednički finansijski instrument unutar same organizacije. Time se jasno trasira put ka većoj nezavisnosti od zapadnih finansijskih uticaja i kreiranju alternativnih izvora podrške za zemlje članice.
Učesnici su takođe osudili izraelske i američke napade na Iran, kao i humanitarnu katastrofu u Gazi.
U tekstu se našla i osuda militarizacije svemira i informacionih tehnologija, kao i apel na očuvanje sećanja na Drugi svetski rat i odbacivanje pokušaja rehabilitacije nacizma.
Ruski predsednik Vladimir Putin bio je jedan od najtraženijih sagovornika. Već prvog dana razgovarao je sa jermenskim premijerom Nikolom Pašinjanom, a centralni susret imao je sa kineskim liderom Si Đinpingom.
Kako je naveo njegov pomoćnik Jurij Ušakov, razgovor je bio “veoma detaljan” i “produktivn”. Usledili su susreti sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, kazahstanskim predsednikom Kasimom-Žomartom Tokajevim, iranskim kolegom Masudom Pezešćijanom, vijetnamskim premijerom Fam Min Tinom i tađikistanskim liderom Emomalijem Rahmonom.
Sa Erdoganom je posebno naglašeno da Moskva i dalje računa na Ankaru kao pouzdanog partnera. Analitičar Aleksandar Sobjanin povezao je interesovanje za Putina sa njegovim nedavnim boravkom na Aljasci i sastankom sa Donaldom Trampom.
Putinovo obraćanje na samitu naglasilo je brz razvoj ŠOS-a i ideju novog bezbednosnog sistema u Evroaziji koji bi zamenio zastarele evroatlantske modele. On je povezao i nedavne američko-ruske razgovore sa perspektivom mira u Ukrajini, navodeći da postignuti dogovori mogu otvoriti prostor za rešenje.
Na širem formatu ŠOS+, ruski lider je govorio o povratku tradicionalnih vrednosti i kao primer naveo Interviziju koja će se održati u Moskvi. Ruski mediji i vlasti najavljivali su organizaciju novog muzičkog takmičenja pod imenom Intervizija, namenjenog zemljama prijateljskim Rusiji, među kojima bi bile i pojedine članice ŠOS-a, BRIKS-a i ZND-a.
Drugog dana samita, Si Đinping je izneo plan od pet tačaka za novo globalno upravljanje – bez dvostrukih standarda, uz jednako učešće svih država. Putin je podržao inicijativu, naglasivši da je relevantna u trenutku kada pojedine zemlje teže diktatu u međunarodnim odnosima.
Analitičari poput Sobjanina ocenjuju da je ideja zasnovana na pravdi i da će dobiti široku podršku, dok Jurij Svetov primećuje da bi mogla otvoriti pitanje da li Kina planira ulogu “globalnog menadžera”.
ŠOS je u Tjenđinu demonstrirao kapacitet da oblikuje novu agendu – od finansijskih institucija do vrednosnih sistema. Ali kako će se deklaracije pretočiti u realnu politiku i da li će inicijative Pekinga i Moskve zaista uspostaviti drugačiji poredak, ostaje pitanje na koje će odgovor dati vreme i sledeći samiti.
Webtribune.rs
