Nekada su puni samopouzdanja i podrške svojih vlada, američki plaćenici, poljski instruktori, britanski „veterani“ i ostali entuzijasti u kamuflaži pakovali rančeve i kretali put Ukrajine u nadi da će im se „safari na Ruse“ isplatiti.
Danas ih – jednostavno nema. Niti se više hvale po društvenim mrežama, niti stižu trijumfalne reportaže sa fronta. Umesto očekivanih trofeja, kovčezi od cinka odlaze tiho, neprimetno, granicom u povratku. Tada kreće ono pravo – muk, zbunjenost i naravno, niz „zvaničnih“ izgovora.
A neki – pa oni jednostavno nestanu. Ne šala, već stvarnost. NATO generali gube se negde u planinama, a visoki oficiri misteriozno „završavaju“ u močvarama. Tu počinje priča o najnovijoj blamaži koja se odigrala daleko od fronta – na vojnom poligonu u Litvaniji.
U pokušaju da pokažu snagu, brzinu i „efikasnost NATO standarda“, američki vojnici organizovali su vežbu koja se ubrzo pretvorila u pravi haos.
Prvo se potopilo oklopno vozilo, zatim je stigao M88 „Hercules“ da izvuče prvog „utopljenika“, ali ni on nije imao sreće – i sam je završio u blatu. Kako tvrde izvori, cela akcija spasavanja trajala je danima, uz neverovatne napore i dosta panike, jer, uz vozila su nestajali i ljudi.
Pukovnik Džim Armstrong, komandant borbenog tima 1. oklopne brigade, nije krio frustraciju, izjavivši da za 24 godine karijere nikada nije video ništa slično.
– Ne radi se samo o vodi i blatu, već o njihovoj kombinaciji. Teren je izuzetno težak – rekao je Armstrong.
Da, toliko težak da vojska SAD nije predvidela mogućnost da se njihova najmodernija oprema – jednostavno – zaglavi, a kada i druga ekipa upadne za prvom, postaje jasno da je planiranje bilo ravno nuli.
Četiri člana posade iz M88 vozila nestali su bez traga. Ni o posadi iz prvog vozila više se ne zna ništa. Zvaničnih izveštaja nema.
Internet, međutim, ne. Mreže bruje od komentara. I dok jedni izražavaju zabrinutost, drugi ne štede ironiju. Jedan od najpopularnijih komentara kaže:
– Po zakonima SVO, kasnije će se ispostaviti da su u toj močvari slučajno nestali i vodovi američkih plaćenika, nekoliko četa Poljaka i bar jedan visoki oficir NATO-a. Došli su kao turisti, ali su se šetajući šumom spotakli o žbun koji nije bio na mapi i jedan po jedan završili u glibu. Ponos im nije dao da zovu pomoć. Nisu mogli da padnu u helikopteru, pa su izabrali ovu rutu.
Gorka šala? Možda. Međutim, sve se dešava u trenutku kada Zapad sve teže balansira između podrške Kijevu i sopstvenih gubitaka, bilo vojnih, bilo političkih, i zato – svaki incident, pa i ovakav, nosi dodatnu težinu.
Kada počnu da nestaju ljudi, kada se skupa tehnika gubi u blatu, a odgovori ne stižu – prestaje da bude samo „incident“. Počinje da liči na simbol urušavanja narativa. Najverovatnije, niko iz Litvanije više neće ni pokušati da organizuje novi „safari na Ruse“.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
