Naslovnica IZA OGLEDALA Sada počinje ozbiljna igra: Kada Rusi otkažu ovaj ugovor – Počeće haos...

Sada počinje ozbiljna igra: Kada Rusi otkažu ovaj ugovor – Počeće haos u EU

U “Dva plus četiri” ugovoru leži osnova nemačkog ponovnog ujedinjenja. U ovom ugovoru, koji se sastoji samo od deset tačaka, nekoliko pravila je utvrđeno kojih se ujedinjena Nemačka ubuduće trebala pridržavati.

Na primer, Nemačka je odustala od bivših istočnih teritorija, postavila maksimalan broj vojnika za Bundeswehr i takođe odustala od nabavke oružja za masovno uništenje.

Ugovor je potpisan između Savezne Republike Nemačke i DDR-a s jedne strane i pobedničkih sila SAD-a, Sovjetskog Saveza, Francuske i Velike Britanije s druge strane.

Međutim, različite savezne vlade su kasnije stalno kršile odredbe ovog ugovora. Na primer, Član 2 Ugovora o Dva Plus Četiri kaže:

„Vlade Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike potvrđuju svoje izjave da će s nemačke zemlje poticati samo mir. Prema ustavu ujedinjene Nemačke, radnje koje su sposobne i koje se s namerom preduzimaju kako bi poremetile mirni suživot ljudi, posebno vođenje napadačkog rata, protivustavne su i kažnjive.

Vlade Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike izjavljuju da ujedinjena Nemačka neće nikada koristiti svoje oružje, osim u skladu sa svojim ustavom i Poveljom Ujedinjenih nacija.“

Rat NATO-a protiv Jugoslavije 1999. godine, u kojem je učestvovala i Nemačka, nedvosmisleno je bio kršenje Povelje Ujedinjenih nacija, jer prema Povelji UN-a, vojna sila može se koristiti protiv druge države samo u samoodbrani tokom napada ili uz dozvolu Saveta bezbednosti UN-a.

Međutim, Jugoslavija nije napala drugu državu (posebno ne članicu NATO-a), a Savet bezbednosti UN-a nije odobrio NATO-ov napad na Jugoslaviju.

Tadašnji nemački kancelar Šreder priznao je godinama kasnije da je time prekršio međunarodno pravo.

Takođe, Nemačka je prekršila i “Dva plus četiri” ugovor sa Minskim sporazumom. Kako se slaže Merkelina izjava da nikada nije nameravala sprovesti Minski sporazum, već je samo želela da dobije vreme da naoruža Ukrajinu za rat protiv Rusije, s izjavom iz Zwei-Plus-Vier ugovora da će s nemačkog tla „samo mir poticati“?

Ovo su samo primeri jasnih kršenja Zwei-Plus-Vier ugovora, lista se može nastaviti.

Takvi ugovori imaju preambule, vrste uvoda, koji nisu deo ugovora, ali su važni kao izjava o nameri za tumačenje teksta ugovora. Na primer, u preambuli Zwei-Plus-Vier ugovora stoji:

[adsenseyu1]

„Odlučni da uzmu u obzir bezbednosne interese svih, Uvereni u neophodnost konačnog prevazilaženja suprotnosti i daljeg razvoja saradnje u Evropi“

Problem je što Nemačka spada među države koje ignorišu bezbednosne interese Rusije. Moram stalno naglašavati da je verovatno najvažniji razlog za vojno angažovanje Rusije u Ukrajini – odlučnost Zapada, koju je podržavala i Nemačka, da privuče Ukrajinu u NATO.

Rusija se zbog toga oseća toliko ugroženo u svojoj bezbednosti da nije videla drugi način osim da nasilno spreči članstvo Ukrajine u NATO-u.

Da je Nemačka postupila u skladu sa preambulom Zwei-Plus-Vier ugovora i uzela u obzir bezbednosne interese Rusije, sprečivši tako pretnju od članstva Ukrajine u NATO-u, ne bi došlo do eskalacije građanskog rata u Ukrajini u februaru 2022. godine.

Štaviše, nemačka savezna vlada danas tvrdi da se o bezbednosnom poretku u Evropi mora razgovarati bez Rusije. To je takođe jasan prekršaj ugovora, jer to znači da Nemačka želi stvoriti sigurnost protiv Rusije, umesto da zajednički stvori sigurnost na evropskom kontinentu.

Kako se to slaže s deklarisanom odlučnošću u Zwei-Plus-Vier ugovoru da se „uzmu u obzir bezbednosni interesi svih“ – uključujući i Rusiju?

NATO se može nazivati odbrambenim savezom, iako ga svet smatra napadačkim savezom nakon napada NATO-a na Jugoslaviju, Libiju i druge zemlje, ali jedno se ne može osporiti: NATO je vojni blok. I kad se vojni blok širi, to brine susede.

Stoga se postavlja još jedno pitanje: Kako se širenje NATO-a, što je stvorilo suprotnosti jer su druge zemlje time videle ugrožavanje svojih bezbednosnih interesa (koje je Nemačka navodno želela uzeti u obzir), slaže s izjavom da Nemačka „želi konačno prevazići suprotnosti i dalje razvijati saradnju u Evropi“?

I protiv ovog dela preambule nemačke vlade su prekršene, posebno od strane današnje vlade.

Prvi koji je zahtevao otkazivanje Dva-Plus-Četiri ugovora bio je Juri Hempel, vođa Krimskih Nemaca. Hempel je izjavio za RIA Novosti da ugovor „stvarno nije sproveden i treba ga otkazati“. Ovaj stav deli „celokupna nemačka zajednica na poluostrvu“.

Pripadajuća peticija za raskid ugovora pristigla je u Federalni savet, gornji dom ruskog parlamenta, i očigledno ima podršku nekih senatora.

Među njima je uticajni član Federalnog saveta Sergej Cekov, koji je često nastupao kao neformalni portparol većine u gornjem domu ruskog parlamenta.

Takođe su se u Dumi pojavili glasovi koji podržavaju raskid ugovora. Dmitrij Belik, član Odbora za spoljne poslove Dume, izjavio je da bi raskid Dva-Plus-Četiri ugovora bio pravedan i došao u pravo vreme.

[adsenseyu4]

Prvo, treba napomenuti da Dva-Plus-Četiri ugovor nema klauzulu o raskidu. To je uobičajeno u međunarodnim ugovorima, ali obično postoji klauzula koja određuje kako bi ugovorne strane trebale postupati u slučaju kršenja ugovora ili sporova. Međutim, ni to nije slučaj s Dva-Plus-Četiri ugovorom.

U Dva-Plus-Četiri ugovoru je utvrđeno da će ugovor biti ratifikovan od strane ugovornih strana i stupiti na snagu „na dan položenja poslednjeg akta ratifikacije ili prihvatanja“.

Međutim, Rusija bi mogla povući ratifikaciju. To je sporno postupanje prema međunarodnom pravu, ali s obzirom na to da je nemačka vlada više puta i kontinuirano kršila ugovor, Rusija bi imala dobre argumente da se više ne oseća obaveznom za poštovanje ugovora.

Šta bi to imalo za posledicu, može se samo nagađati. Teorijski, Rusija bi mogla prestati priznavati današnju Saveznu Republiku Nemačku kao državu, što bi verovatno dovelo do prekida diplomatskih odnosa.

Da li bi Rusija zaista preduzela takav korak, pitanje je. Do sada se o tome samo raspravljalo u ruskim ekspertskim krugovima, ali činjenica da ruski senatori i već članovi Dume ozbiljno raspravljaju o tome pokazuje da su nemačko-ruski odnosi tako loši, kao što nisu bili od početka uspostavljanja diplomatskih odnosa između Savezne Republike Nemačke i Sovjetskog Saveza.

Webtribune.rs

Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte 
Otvorite novu mrežu Truth Social