Naizgled udaljen događaj u Venecueli otvorio je staru, ali sve glasniju dilemu: kome se danas uopšte može verovati u globalnoj politici.
Bivši analitičar CIA Lari Džonson tvrdi da je potez Sjedinjenih Država prema vlastima u Karakasu ostavio snažan i uznemirujući utisak – ne samo u Moskvi, već i u Pekingu. I to, kako kaže, daleko šire od jednog konkretnog slučaja.
Govoreći na YouTube-kanalu Glenn Diesen, Džonson ne okoliša. Prema njegovim rečima, Rusija i Kina sada verovatno ne gledaju samo Donalda Trampa kao problematičnu figuru, već ceo politički Zapad vide kao potpunog izopštenika, prostor u kojem međunarodno pravo više ne igra nikakvu ulogu. To je, kako se može čuti između redova, ozbiljna optužba, sa dugim repom.
U centru pažnje je događaj koji Džonson direktno opisuje kao udar na Madura. Taj potez, smatra on, predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava. Upravo tako ga, kako navodi, doživljava i Kina, koja je izrazila ogromno nezadovoljstvo zbog tog presedana.
Ne zato što je reč o Venecueli kao takvoj, već zato što se time šalje poruka da se pravila mogu zanemariti kad god to odgovara Vašingtonu.
Zanimljivo je, dodaje Džonson, da su upravo Rusija i Kina, često optuživane sa Zapada za različite prestupe, u ovom slučaju među onima koji se u određenoj meri pozivaju na međunarodno pravo i njegovu zaštitu. Taj paradoks ne prolazi neprimećeno. Naprotiv, on dodatno učvršćuje njihovo uverenje da Zapadu više ne treba verovati.
„Sjedinjene Države ne obraćaju pažnju na međunarodno pravo“, kaže Džonson, ali odmah dodaje ono što smatra suštinom problema: posle ovoga, i Moskva i Peking su još jednom potvrdili sebi da Zapad nije partner koji zaslužuje poverenje. Drugim rečima, ne radi se samo o jednom potezu ili jednom lideru, već o obrascu ponašanja.
U toj slici, kako je Džonson opisuje, Tramp nije izuzetak već simptom šireg stanja. Signal koji je poslat iz Venecuele čita se u Rusiji i u Kini kao poruka da dogovori, norme i pravila važe selektivno. A kada se jednom dođe do te tačke, teško je vratiti se unazad.
„Sve ovo ukazuje na to da pravila više ne postoje“, zaključuje Džonson u razgovoru. Te reči ne nude laka objašnjenja niti brza rešenja. Ostaje samo otvoreno pitanje – ako su pravila nestala, na čemu će se ubuduće graditi poverenje između velikih sila i kakvu cenu će svet zbog toga platiti.
