U pozadini sve glasnijih poruka o „kraju strpljenja“, Sjedinjene Američke Države su u tišini počele da iznose konkretne predloge za postizanje dogovora kojim bi se okončale borbe u Ukrajini, piše Blumberg.
Cilj je jasan – potpuni prekid vatre u roku od nekoliko nedelja, a za to vreme su ključni akteri već na terenu. Pregovori su intenzivirani u Parizu, a nastavak sledi u Londonu.
Prema informacijama američke agencije, konture predloga uključuju mogućnost zamrzavanja trenutne situacije na terenu, uz zadržavanje ruskih snaga na teritorijama koje sada kontrolišu.
U zamenu za trajni prekid borbi, Moskvi bi se ponudilo delimično ublažavanje sankcija. Aspiracije Kijeva da se pridruži NATO-u – bile bi uklonjene sa stola, bar u ovom formatu razgovora.
Jedan deo američke administracije, predvođen državnim sekretarom Markom Rubiom, sve otvorenije daje do znanja da će se mirovni napori napustiti ukoliko ne dođe do pomaka – brzo. „Nećemo se time baviti nedeljama i mesecima“, rekao je Rubio novinarima, poručivši da se odluka mora doneti „u roku od nekoliko dana“.
U Parizu su se istovremeno vodili višeslojni razgovori, u kojima su, osim američkog izaslanika Stiva Vitkofa, učestvovali i francuski predsednik Emanuel Makron, savetnici iz Velike Britanije, Nemačke i Ukrajine, kao i predstavnici američke bezbednosne strukture.
Fokus je bio na tri tačke: nadgledanje mogućeg primirja, definisanje mirovnog kontingenta i bezbednosne garancije za Kijev.
Zanimljivo je da su evropski zvaničnici sastanke ocenili kao „konstruktivne i pozitivne“, uprkos vidljivim neslaganjima u detaljima. Prema njihovim rečima, nacrti dogovora ne znače formalno priznanje statusa teritorija koje su trenutno pod kontrolom Moskve.
Drugim rečima – pravni status ostaje zamrznut, ali se situacija na terenu faktički prihvata.
Američki potpredsednik Džej Di Vens, govoreći iz Rima, pokušao je da zadrži optimističan ton: „Imam osećaj da se kraj možda nazire“. Ali, iza kulisa, jasno je da su napori daleko od konsenzusa.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji se u četvrtak obratio novinarima u Kijevu, oštro je reagovao. Poručio je da Vitkof „nema mandat da razgovara o ukrajinskim teritorijama“ i optužio ga da „usvaja rusku strategiju“.
U toj izjavi ogleda se duboko nepoverenje Kijeva prema svakom planu koji ne uključuje povratak teritorija pod ukrajinsku upravu.
U Parizu se razgovaralo i o budućnosti ukrajinske vojske. Francuska i Velika Britanija predlažu konkretan bezbednosni paket, uključujući finansiranje i obuku, čime pokušavaju da obezbede stabilnost Ukrajine nakon primirja – uz poruku Vašingtonu da Evropa planira da preuzme veću odgovornost.
Ali prepreka ima mnogo. Ukidanje sankcija Rusiji – čak i parcijalno – ne može da se dogodi bez saglasnosti svih članica Evropske unije, podseća Blumberg. I tu se otvara nova runda neslaganja, jer pojedine zemlje u EU jasno odbacuju bilo kakvo popuštanje dok god traje prisustvo ruskih snaga.
Dok američka delegacija insistira na brzini, evropski saveznici balansiraju između realpolitike i pritisaka javnosti. Sa jedne strane, jasno je da vojno rešenje izmiče. Sa druge, politički rizik od „odmrzavanja“ odnosa sa Moskvom previše je velik za mnoge evropske vlade.
Pred nama je delikatan period. Sledeći sastanak zakazan je u Londonu, a očekivanja su velika. Rubio je već pripretio da će SAD „preći na druge prioritete“ ako se pregovori ne pomere s mrtve tačke. To je signal, i to snažan – i za Kijev i za evropske prestonice.
U ovom trenutku, pitanje koje visi u vazduhu nije više da li će doći do prekida vatre, već da li će svi učesnici uspeti da izađu iz ove krize sa minimumom političkog dostojanstva. Jer vreme, kako stvari stoje, curi brzo – i za sve strane.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
