Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima 6. novembra otvorila je mogućnost velikih promena u američkoj obaveštajnoj zajednici, posebno u CIA-i. Tokom svog prvog mandata, Tramp je često bio u konfliktu sa vrhom obaveštajnih agencija, optužujući ih za zavere protiv njega i za podržavanje takozvane „duboke države.“
Jedna od ključnih figura koja bi mogla da preuzme važnu ulogu u Trampovoj novoj administraciji je Kaš Patel, istaknuti Trampov saveznik i pristalica njegovog MAGA pokreta, koji se smatra kandidatom za direktora CIA-e ili drugog visokog položaja u obaveštajnim službama.
Tokom Trampovog prvog mandata, postojali su pokušaji da se Patel imenuje za zamenika direktora CIA-e, ali je tadašnja direktorka Gina Haspel, visoki zvaničnik obaveštajne službe, pretila da će podneti ostavku ako to imenovanje bude odobreno, i na kraju je Patelova nominacija propala.
Sada, četiri godine kasnije, uz Trampovu jasnu pobedu i potpunu kontrolu nad administracijom, čini se da Patel ima veće šanse da zauzme visok položaj u obaveštajnoj zajednici.
NBC News navodi da je Tramp odlučan da u svojoj novoj administraciji postavi ljude koji će se potpuno posvetiti njegovom programu i koji neće sumnjati u njegove odluke. To uključuje postavljanje lojalista na ključna mesta, uključujući i pozicije u obaveštajnim službama.
Njegov tranzicioni tim, na čelu sa Suzan Vajls, koja se smatra osobom od velikog Trampovog poverenja, pažljivo bira članove buduće administracije kako bi osigurali da odluke koje budu donosili budu u skladu sa predsednikovim interesima.
Među ključnim kandidatima za visoke pozicije u obaveštajnim agencijama, pored Patela, razmatraju se i Devin Nunes, bivši kongresmen iz Kalifornije poznat po kritikama obaveštajnih agencija, kao i bivši direktor nacionalne obaveštajne službe Džon Retklif i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O’Brajen.
Trampovi saradnici ističu da su mnogi od ovih kandidata pokazali snažnu lojalnost tokom njegovog prvog mandata i delili njegovu skeptičnost prema radu američke obaveštajne zajednice.
Politikolozi i bivši zvaničnici obaveštajnih službi izražavaju zabrinutost da bi Tramp mogao da koristi obaveštajne agencije u političke svrhe.
Oni strahuju da bi obaveštajni podaci mogli da se manipulišu kako bi podržali Trampove političke stavove, a agencije mogle da budu iskorišćene za odmazdu prema njegovim političkim protivnicima.
Ovo bi moglo da dovede do smanjenja razmene informacija sa saveznicima, kao i da ugrozi profesionalizam i apolitičnost CIA-e i drugih obaveštajnih agencija.
Bivši visoki obaveštajni zvaničnik je istakao da imenovanje direktora CIA-e, zamenika i glavnog operativnog oficira može biti ključno za očuvanje ili destabilizaciju standarda u obaveštajnoj zajednici.
Tokom Trampovog prvog mandata, njegov odnos s obaveštajnom zajednicom bio je napet zbog istrage specijalnog tužioca Roberta Milera o navodnoj saradnji Trampove kampanje s Rusijom tokom predsedničkih izbora 2016.
Istraga nije dokazala dosluh s Rusijom, ali je zategla odnose između Trampa i obaveštajnih agencija, za koje on veruje da su deo šire zavere protiv njega.
Kao odgovor na Milerovu istragu, Trampov saveznik, tadašnji državni tužilac Bill Bar, imenovao je specijalnog tužioca Džona Darama da istraži aktivnosti FBI-ja i obaveštajne zajednice tokom Trampove predsedničke kampanje.
Durhamov izveštaj je na kraju kritikovao FBI zbog „neodgovornog“ načina na koji je započeo istragu o Trampovoj kampanji.
S obzirom na Trampovu odluku da u svoj kabinet uključi lojaliste, kao i osobe koje su poznate po otvorenoj kritici obaveštajnih agencija, stručnjaci ukazuju da bi ovakav potez mogao da podstakne dodatnu politizaciju obaveštajne zajednice.
Međutim, neki bivši obaveštajci veruju da američki sistem ima mehanizme koji bi mogli da spreče zloupotrebu obaveštajnih agencija u domaće političke svrhe.
Ovi stručnjaci ističu da je nakon afere Votergejt, kada je administracija predsednika Niksona pokušala da iskoristi CIA-u u cilju prikrivanja sopstvenih afera, Kongres doneo zakone koji su osigurali da se obaveštajne agencije ne koriste protiv američkih građana.
Iako je Tramp obećao da će njegova administracija biti drugačija, mnogi se pitaju da li će takav pristup podržati obaveštajne zvaničnike ili će naići na otpor unutar samih agencija.
Jedan bivši zvaničnik CIA-e rekao je da će mnogi obaveštajci verovatno odbiti naređenja koja bi smatrali nezakonitim ili suprotnim njihovim profesionalnim standardima.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
