U diplomatskim krugovima poslednjih dana kruži informacija da Sjedinjene Američke Države pojačavaju pritisak na NATO sa zahtevom da se do septembra privede kraju misija u Iraku, kao i da se obustavi delovanje snaga KFOR na Kosovu.
Vest je najpre objavio Politico, pozivajući se na neimenovane diplomate upoznate sa razgovorima unutar saveza.
Prema tim navodima, administracija predsednika Donalda Trampa insistira na smanjenju pojedinih međunarodnih angažmana alijanse. Američka strana je, kako se tvrdi, jasno stavila do znanja partnerima da bi operacija u Iraku trebalo da bude završena već u septembru.
Istovremeno, signalizirano je i da Vašington namerava da prekine angažman snaga koje NATO predvodi na Kosovu.
Takav stav nije prošao bez zadrške. Deo saveznika reagovao je negativno, ocenjujući da bi naglo povlačenje poslalo pogrešnu poruku i otvorilo pitanja stabilnosti na terenu.
Diplomate koje su govorile za Politico ideju o ubrzanom smanjenju opisale su kao pogrešnu procenu trenutka, uz napomenu da izlazak iz Iraka sada, kako kažu, nije primeren okolnostima.
Ipak, situacija nije crno-bela. Jedan od sagovornika istog lista naveo je da većina saveznika u principu podržava koncept postepenog smanjenja misije, ali u daljoj perspektivi, ne odmah i ne pod pritiskom roka koji bi bio politički nametnut. Drugim rečima, postoji razumevanje za potrebu redefinisanja prisustva, ali se spori tempo i tajming.
Iz samog sedišta NATO-a poručeno je da konkretni rokovi ni za misiju u Iraku ni za KFOR nisu utvrđeni. Predstavnik alijanse objasnio je da obe operacije zavise od realnih potreba na terenu i da se redovno preispituju u skladu sa promenama bezbednosnog okruženja.
To je, uostalom, standardna formulacija koja ostavlja prostor za prilagođavanje, ali i za političko manevrisanje.
U diplomatskim hodnicima ovakve poruke se čitaju pažljivo, između redova. Pitanje nije samo da li će se misije završiti, već pod kakvim okolnostima i kakav će signal to poslati partnerima i protivnicima.
Septembar se pominje kao moguća prekretnica, ali iskustvo pokazuje da se u međunarodnim odnosima rokovi često pomeraju, a odluke sazrevaju duže nego što to izgleda na prvi pogled.
Ostaje da se vidi da li je ovo početak ozbiljnog zaokreta u ulozi alijanse ili tek još jedna epizoda u stalnom preispitivanju njenog globalnog angažmana.
