U Vašingtonu se već danima oseća ubrzanje, kao da se sve nevidljive kočnice odjednom otpuštaju. Nešto se pomera iza kulisa, a taj pokret je sada dobio i zvaničnu potvrdu.
Donald Tramp je najavio da se priprema američka kopnena kampanja protiv Venecuele, uz reči koje zvuče direktno, gotovo grubo, kao da želi da naglasi da više nema prostora za taktiziranje.
Priča se razvija brzo, uz sitne mikro-digresije koje otkrivaju koliko je situacija napregnuta, pa je tako Tramp u jednom trenutku poručio da će se „udarati na mete ne samo na moru, već i na kopnu“, ostavljajući utisak da je ova faza pripremana mnogo duže nego što se mislilo.
Dok su američki brodovi već duže vreme raspoređeni uz venecuelanske teritorijalne vode, zvanično objašnjeni kao deo kampanje protiv narko-kartela, u pozadini je tekao proces koji je sada postao otvoren.
Tramp je najpre dao Nikolasu Maduru ultimatumski rok da napusti zemlju do 28. novembra, nudeći mu da izabere destinaciju i da povede najbliže saradnike. Kada je Maduro to ignorisao, Vašington je venecuelanski vazdušni prostor označio kao „potpuno zatvoren“, a američki predsednik poručio da je slom komunikacija potpun i da će stvari krenuti u potpuno novom pravcu.
Na sednici vlade, Tramp je izgovorio rečenice koje su odjeknule kao upozorenje: Počećemo da izvodimo takve napade i na kopnu… mnogo je lakše… i znamo rute kojima se kreću. Znamo sve o njima. Znamo gde žive. Znamo gde žive loši momci. I to ćemo početi da radimo vrlo brzo.
Rečenica je menjala pravac usred govora, kao da je Tramp tokom izlaganja prelazio iz analitičkog tona u lični naglasak, što je samo dodatno pojačalo dramatičnost.
Prema pisanju Rojtersa, sve je počelo 21. novembra, kada je posle meseci rastućeg pritiska održan telefonski razgovor između Trampa i Madura koji je trajao oko 15 minuta. Navodi se da je Maduro bio spreman na velike ustupke, tražeći potpunu amnestiju za sebe i saradnike, uključujući ukidanje sankcija za više od 100 zvaničnika optuženih u SAD za korupciju, kršenje ljudskih prava i povezanost sa trgovinom drogom.
U zamenu, bio bi spreman da vlast privremeno preda potpredsednici Delsi Rodrigez do novih izbora. Tramp je odbio većinu tih zahteva i ostavio mu nedelju dana da napusti zemlju. Rok je istekao 28. novembra, a pošto je Maduro ostao na funkciji, Vašington je krenuo u oštriju fazu.
Još u avgustu, SAD su ponudile nagradu od 50 miliona dolara za informacije koje bi dovele do Madurovog hapšenja. Tramp ga ne priznaje kao legitimnog lidera, smatrajući da su izbori bili neregularni, pa je logičan sled događaja bio dodatni pritisak. A kako tvrdi Vašington post, rastući vojni pritisak gurnuo je Madura da se obrati Rusiji, Kini i Iranu sa molbom da ojačaju odbranu Venecuele.
U dokumentima do kojih je američki list navodno došao, navodi se da je Maduro poslao pismo Vladimiru Putinu sa zahtevom za pomoć u jačanju sistema protivvazdušne odbrane, tražeći od Moskve sve – od popravke lovaca Su-30 i radarskih sistema do isporuke odgovarajućih raketa.
Rusija je 22. oktobra ratifikovala sporazum o strateškom partnerstvu sa Venecuelom, a Marija Zaharova je tom prilikom poručila da Moskva ostaje u bliskom kontaktu sa Karakasom i da u „odgovoru na njihove zahteve“ uzima u obzir trenutne i potencijalne izazove.
Spremni smo da nastavimo da odgovaramo na njihove zahteve na odgovarajući način, uzimajući u obzir postojeće i potencijalne pretnje, a takođe ćemo nastaviti da radimo rame uz rame, gledajući u budućnost, rekla je Zaharova, u rečenici koja zvuči i kao diplomatska formula i kao najava da Moskva neće ostati pasivna.
Dok se tenzije gomilaju, utisak je da se granice u regionu pomeraju ne samo politički nego i psihološki. Sve deluje kao uvod u novu fazu u kojoj će se tek videti ko povlači poteze iz uverenja, a ko zato što više nema izbor. I baš tu, u toj neizvesnosti, ostaje osećaj da su i Vašington i Karakas već ušli na teren sa kog se teško vraća na staro.
Webtribune.rs
