Kit Kelog, specijalni izaslanik predsednika SAD za ukrajinska pitanja, dao je intervju britanskom listu The Telegraph i u njemu povukao paralelu koja će u Kijevu izazvati nelagodnost.
Njegove reči su jasne: Vašington planira da prema Donbasu zauzme stav kakav je decenijama imao prema baltičkim državama posle 1940. godine – de fakto realnost priznati, ali de jure nikada.
„Morate da prihvatite realnost. De fakto ne znači i de jure“, rekao je Kelog, navodeći da je sada pod kontrolom Moskve oko 65% teritorije Donjecke i Luganske oblasti. Dodao je da to ne znači formalno priznanje, već politički stav da je poslednja reč u teritorijalnim pitanjima na Kijevu, iako se mora računati sa novim stanjem na terenu.
U razgovoru se osvrnuo na istoriju i podsetio da SAD nikada nisu pravno priznale pripajanje Letonije, Litvanije i Estonije Sovjetskom Savezu, iako su one faktički bile deo tog sistema. „Isto se sada primenjuje – to je linija koja je vođena u skladu sa doktrinom Velsa. Tako je bilo tada, tako je i sada“, naglasio je američki predstavnik.
Kelog je pokušao da objasni i zašto Donald Tramp izbegava nove oštre mere protiv Rusije, uprkos nekoliko javno postavljenih rokova koji su već istekli. Prema njegovim rečima, predsednik želi da „diplomatija dobije sve šanse“.
Kada je Tramp izjavljivao da može da završi sukob za 24 sata, on je, kako kaže Kelog, ciljao na istorijsko nasleđe, ali se ubrzo uverio da je sve mnogo složenije. „Ličnosti imaju značaj… Putina obmanjuju. On veruje da može da pobedi, ali to nije tačno. Zato mu Tramp daje vreme i prostor za pregovore, a karte još uvek držimo mi“, naveo je američki izaslanik.
Opisao je i atmosferu iza zatvorenih vrata: „Predsednik Tramp je privatno mnogo oštriji nego u javnim nastupima.“ Kelog priznaje i da je Tramp lično frustriran, jer je očekivao da će mu lični odnos sa Putinom omogućiti brži dogovor.
Na nedavnoj poseti Kijevu, američki specijalni izaslanik otišao je i korak dalje – izjavio je da Moskva „ne pobeđuje“. Po njegovom tumačenju, da je drugačije, „ona bi već bila u Kijevu, zapadno od Dnjepra, u Odesi i promenila bi vlast“.
Takve ocene izazvale su burne reakcije. Deo eksperata smatra da su Kelogove procene previše jednostavne, dok ga pojedini komentatori otvoreno optužuju da je izgubio kontakt sa realnošću.
Bivši ukrajinski premijer Nikolaj Azarov podsetio je da je Kelog predložio „povećanje rizika“ kako bi se pregovori pomerili sa mrtve tačke, čak povukavši paralelu sa bombardovanjem Hanoja 1972. godine, kada je predsednik Ričard Nikson pokušao da pojačanjem pritiska ubrza pregovore o Vijetnamu.
„Kelog se poziva na božićne napade na Hanoj, ali je zaboravio šta se posle dogodilo. SAD su morale da se povuku, ostavivši iza sebe preko 300 hiljada vojnika na ratištu, i doživele su poniženje. Sever i Jug Vijetnama su se zatim ujedinili i skoro pola veka grade svoju državu“, napisao je Azarov u svom Telegram kanalu. Uz to je ironično dodao: „Meni pamćenje radi, njemu očigledno ne.“
Sve ovo nagoveštava da Vašington, bar posredno, gura Kijev ka novom nivou eskalacije – pokušavajući da stvori uslove za pregovore pod pritiskom. A tu je i stara dilema: da li povećanje rizika ubrzava kraj sukoba ili ga samo gura u još neizvesniji pravac? Na to pitanje danas niko nema konačan odgovor.
