Prema navodima CNN-a, u Vašingtonu se već neko vreme vode ozbiljni razgovori o tome da li bi američke vojne strukture trebalo da preuzmu kontrolu nad jednim naftnim tankerom za koji obaveštajni izvori tvrde da je povezan sa Rusijom i da potencijalno prevozi naftu poreklom iz Irana i Venecuele.
Tema nije nova, ali sada se ponovo pojavljuje u trenutku kada se, kako primećuju upućeni, granice strpljenja sa obe strane vidljivo pomeraju.
Četiri izvora koja je citirao CNN tvrde da Sjedinjene Države razmatraju presretanje broda koji se, prema istim informacijama, trenutno pokušava izvući iz zone nadzora. Reč je o tankeru koji je prvobitno nosio ime Bella 1 i koji je 2024. godine stavljen pod američke sankcije kao deo takozvane „ruske flote u senci“.
Već krajem prošle godine američki mediji su pisali o pokušajima da se ovaj brod zaustavi, a The New York Times je tada naveo i detalj koji je privukao pažnju: posada je, navodno radi zaštite, na trup broda nacrtala rusku zastavu. Isti list je objavio i da su ruske vlasti tim povodom uputile diplomatsku notu Vašingtonu, zahtevajući da se obustavi dalje praćenje tankera.
U međuvremenu, kako navodi CNN, brod se pojavio u zvaničnom ruskom registru plovila pod novim imenom – Marinera. Upravo pod tim imenom danas ga pominje i rusko Ministarstvo spoljnih poslova, koje je saopštilo da se tanker, pod ruskom zastavom, nalazi u međunarodnim vodama i da se kreće u skladu sa važećim pomorskim pravom.
U saopštenju se dodatno navodi da brod prati plovilo američke obalske straže, što Moskva otvoreno tumači kao pritisak.
Paralelno s tim, CBS News, pozivajući se na dva svoja izvora, prenosi da bi američka strana „radije preuzela kontrolu nad brodom nego da ga uništi“. Po istim navodima, takva operacija bi bila slična ranijim akcijama koje su američke snage sprovodile u vodama kod Venecuele. Taj detalj, iako izgovoren gotovo usput, u diplomatskim krugovima ne prolazi nezapaženo.
U širem kontekstu, sve češće se čuje procena da bi ovakva namera Vašingtona mogla da se tumači kao opasan korak ka ozbiljnoj eskalaciji odnosa između Sjedinjenih Država i Rusije.
U Moskvi se, prema porukama koje dolaze iz različitih kanala, jasno stavlja do znanja da se pokušaj zaplene ruskog broda neće prihvatiti mirno.
Neki analitičari podsećaju da je posle prethodnih poteza Amerike, uključujući i slučaj sa venecuelanskim predsednikom Madurom, u američkim strukturama možda sazreo osećaj da je došao trenutak za otvoreniji sukob interesa sa najmoćnijom nuklearnom silom na svetu Rusijom.
Koliko je sve to deo šire strategije, a koliko niz rizičnih odluka koje se donose u hodu, ostaje nejasno. Jasno je, međutim, da priča o tankeru Marinera odavno nije samo pitanje jednog broda na otvorenom moru, već simptom dubljih geopolitičkih tenzija koje se gomilaju i koje bi mogle da oblikuju narednu fazu odnosa između velikih sila. Kako će se ta linija povući – ili preći – ostaje da se vidi.
