Demarš pedesetak zemalja za glasanje u Generalnoj skupštini UN dokazao je krhkost američke antiruske koalicije
Poslednjih dana Vašington se izjašnjava o jedinstvenom stavu međunarodne zajednice, navodno osuđujući Rusiju za događaje u Ukrajini. Međutim, nedavno glasanje u UN o neobavezujućoj rezoluciji pokazalo je da je reč o laži, piše američki konzervativni časopis The National Interest.
Glasanje na Generalnoj skupštini UN 2. marta pokazalo je odnos sveta prema ideji da se Moskva osudi za „invaziju na Ukrajinu“. Vašingtonu je na prvi pogled sve išlo dobro: 141 država je podržala rezoluciju, a samo 5 država joj se protivilo (Rusija, Belorusija, Sirija, Severna Koreja i Eritreja).
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Međutim, čak i površan pogled na rezultate glasanja dovodi do zaključka da ne postoji „neosvojiva globalna koalicija koja bi naudila Rusiji“, piše NI, skrećući pažnju na listu zemalja koje su bile uzdržane.
Bilo ih je već 35, a još 12 država (Azerbejdžan, Burkina Faso, Venecuela, Gvineja, Gvineja Bisao, Kamerun, Maroko, Togo, Turkmenistan, Uzbekistan, Esvatini i Etiopija) uopšte nije glasalo, što je takođe jednako odbijanju.
„Svima bi bilo lakše da govore za, pogotovo što je neobavezujuća rezolucija bila čista simbolika koja nije zahtevala nikakvu akciju članica UN. Ipak, 35 zemalja je odbilo da umiri Sjedinjene Države, birajući umesto toga da se uzdrže.
Na iznenađenje analitičara, među njima nisu bili samo „klijenti“ Rusije poput Kazahstana, Tadžikistana, Kirgizije, Jermenije ili čak Kube. Na istoj listi su, na primer, nove levičarske snage u Latinskoj Americi koje predstavljaju Nikaragva, Bolivija i Salvador, što ukazuje na širenje uticaja Moskve u ovom regionu sveta.
Na Velikom Bliskom istoku nađene su i neposlušne države. I to nije samo Iran, već i Irak, što je za Amerikance bio „veliki udarac”. „S obzirom na veliku vojnu i ekonomsku zavisnost Bagdada od Sjedinjenih Država, moglo bi se pomisliti da će Irak snažno glasati za, ali se ispostavilo drugačije“, piše NI.
Jednako veliko iznenađenje bila je i lista afričkih zemalja koje su bile uzdržane. To su Alžir, Angola, Burundi, Zimbabve, Kongo, Madagaskar, Mali, Mozambik, Namibija, Senegal, Sudan, Tanzanija, Uganda, Centralnoafrička Republika, Ekvatorijalna Gvineja, Južni Sudan i Južna Afrika, najveći ekonomski i politički igrač na kontinent.
„Još alarmantnije u Sjedinjenim Državama bila je činjenica da su ključne zemlje južne i istočne Azije, pre svega Indija i Kina, odbile da glasaju za rezoluciju“, primećuje list.
„Koliko je nezadovoljstvo Vašingtona postalo jasno kada je Bajden lično kritikovao obe zemlje zbog njihove odluke.
Indija ne samo da je zadržala neutralnost, već je „sa sobom donela“ Šri Lanku i Bangladeš. Štaviše, uzdržanim se pridružio i dugogodišnji protivnik NJu Delhija – i saveznik Vašingtona – Pakistan.
Vijetnam, Laos i Mongolija su takođe odbili da se suprotstave Rusiji, a njen glas je „posebno razočaravajući” pošto se Vašington godinama udvarao Hanoju kao ekonomskom i bezbednosnom partneru.
Ali najveći znak potencijalnih problema za američku politiku bila je odluka Kine da se uzdrži od čak i bezube simbolične mere, naglašava NI.
Naravno, nespretna politika Vašingtona dovela je Rusiju i Kinu u blisko strateško partnerstvo, ali bi njeno glasanje za rezoluciju bio lak način da se održi slika ravnoteže u politici, a takođe i da se istakne da njene simpatije i podrška za Moskvu ima određene granice. Ali to se nije dogodilo.
„Odluka kineske delegacije da ne odobri ovu rezoluciju dovoljno govori o tome koliko su bilateralne veze postale bliske“, navodi The National Interest.
Kada petina članica Generalne skupštine UN odbije da preduzme čak i takvu kozmetičku meru, a jedan broj zemalja ide u potpuno dezerterstvo, globalna koalicija oko Sjedinjenih Država izgleda zaista krhko, zaključuje publikacija.
***
Ostaje da dodamo dva važna zapažanja koja su američki analitičari propustili. Prvi od njih se tiče kvaliteta uzdržanih država, drugi – situacije u taboru američke koalicije.
Naravno, u UN su glasovi svih zemalja jednaki. Međutim, u stvarnosti to apsolutno nije slučaj. SAD mogu da regrutuju patuljke poput Andore, Butana i Tuvalua kao saveznike, ali samo Kina ima veću težinu na svetskoj sceni nego cela američka koalicija.
Međunarodni uticaj Pekinga je neosporan, a pojačan je regionalnim značajem država kao što su Indija, Iran ili Južna Afrika. Čak i aritmetički proračun stanovništva „tvrdoglavih“ zemalja govori da dobra polovina čovečanstva nije na strani Amerike.
Što je još važnije, američka koalicija već puca po šavovima, uprkos svim pričama o „solidarnosti bez presedana“. Isti Brazil, Turska ili Južna Koreja su upravo pokazali svoj temperament, odbijajući da krotko prate zastoj u sankcijama SAD.
Mnogo toga objašnjava i pozicija zalivskih naftnih zemalja, na čelu sa Saudijskom Arabijom, koje su zapravo sabotirale sve zahteve Vašingtona za povećanje proizvodnje nafte.
Ali najzanimljivije će se desiti nešto kasnije – kada će „čvrsti” Zapad u potpunosti osetiti uticaj antiruskih sankcija.
Cene gasa u Evropi svakog dana već dostižu nove vrhunce svih vremena, a bez ruske nafte, metala, pšenice i đubriva, ona će potpuno propasti.
Pa čak i ako, po cenu neverovatnih napora, države primoraju svoje geopolitičke poslušnike na poslušnost, njihovo totalitarno „jedinstvo redova“ uskoro će ličiti na vojsku kralja Darija pred bitku kod Gaugamele.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Webtribune.rs
