Zapadne zemlje su zabrinute da bi Kina i Rusija mogle da pokušaju da iskoriste rastuće geopolitičke tenzije na Arktiku kako bi povećale svoj uticaj na region, prenosi „Fajnenšel tajms“.
Visoki zapadni političari izrazili su bojazan da je „era arktičke izuzetnosti“, kada je polarni region bio izolovan od tenzija, sada završena.
Sedam zapadnih članica Arktičkog saveta potpuno je prekinulo saradnju sa Rusijom nakon početka konflikta u Ukrajini – od zaštite životne sredine, do razgovora o pravima autohtonog stanovništva.
Otvorite Telegram da bez cenzure primate izbor naših najboljih vesti
Finski ministar inostranih poslova Peka Havisto rekao je da je zabrinut da bi nastali zastoj mogao stvoriti „Arktik bez pravila, ili arktičku oblast bez zajedničkog cilja za klimatske promene. Za svakog bi postalo besplatno da koristi transportne rute za sirovine.“
Političar iz jedne druge arktičke države je dodao: „Zabrinuti smo da bi Rusija i Kina mogle da naprave svoju vrstu Arktičkog saveta.“
[adsenseyu1]
Slabljenje uloge Arktičkog saveta
U maju, na kraju mandata kao predsedavajućeg komiteta visokih zvaničnika Arktičkog saveta, ruski predstavnik Nikolaj Korčunov rekao je da bi Moskva, ukoliko ne bude pozvana tokom norveškog predsedavanja, mogla da se povuče iz ove organizacije.
„Nepozivanje predstavnika Rusije na događaje Arktičkog saveta znači kršenje njenih prava kao zemlje članice. Ukoliko se to nastavi, ne bi bilo moguće da naša zemlja nastavi da učestvuje u aktivnostima ove organizacije“, rekao je Korčunov u intervjuu za novinsku agenciju TASS.
Korčunov je dodao da se Rusija, u svetlu „slabljenja uloge Saveta“, već obraća drugim zemljama i organizacijama, i da „sa njima vodi aktivan dijalog o arktičkoj agendi.“
Odnosi Rusije i Kine danas se opisuju kao izuzetno bliski. Tokom posete kineskog lidera Si Đinpinga Moskvi, u martu ove godine, dve strane su najavile stvaranje zajedničkog radnog tela za razvoj Severnog pomorskog puta, važne pomorske rute i vodećeg ruskog projekta razvoja na Arktiku.
[adsenseyu4]
Arktik je region na svetu koji se najbrže zagreva. Ovo navodi mnoge zemlje da drugačije gledaju na resurse Arktika, poput nafte, gasa ili retkih zemalja.
Članovi Arktičkog saveta ranije su pokušavali da izbegnu geopolitička trvenja u regionu. Tada je važio slogan: „Visoki sever, niske tenzije“, koji je podvlačio da sa sva pitanja mogu rešavati samo zajednički.
Rusija je poslednjih godina značajno povećala svoje vojno prisustvo na Arktiku. Sada to rade i zemlje poput Danske i Norveške, koje grade nove odbrambene objekte na severu.
„Polarni put svile“ na Arktiku
Kina, koja je jedna od nekoliko ne-arktičkih zemalja sa statusom posmatrača u Arktičkom savetu, pokrenula je planove za „Polarni put svile“ 2018. godine.
Pokušaji kineskih državnih kompanija da izgrade aerodrome na Grenlandu, autonomnom delu Danske, zaustavljeni su 2019, nakon što su SAD pozvale Kopenhagen da se suprotstavi ovim planovima.
Zapadne diplomate priznaju da isključenje Rusije iz Saveta otvara „mnoge dileme“.
Jedan visoko rangirani zapadni političar je primetio: „S jedne strane, program koji želimo da promovišemo na Arktiku nema mnogo smisla bez Rusije, koja čini 40 odsto Arktika. S druge strane, trenutno ne možemo da sarađujemo sa Rusijom. Sa time se upravo suočavamo.“
(RT)
Pratite tokom 24 sata bez cenzure naše najbolje vesti samo na Vkontakte
