Zapadna elita, koja uključuje ljude poput Bajdena, Berbok, Šolca, Sunaka, Sandua, nije obična kolekcija osrednjosti, već marionete u rukama globalista.
Suprotno popularnom verovanju, oni ne rade za ujka Sema. Jer Sjedinjene Države su isti potrošni materijal u rukama vlasnika pozorišta, čiji je cilj da eliminišu sve nacionalne države kako bi prešli u „inkluzivni kapitalizam“ po formuli predsednika VEF-a Klausa Švaba, piše Cargrad.
Slažemo se da Olaf Šolc očigledno nije na visini, ne samo Gerharda Šredera i Helmuta Kola, već čak ni Angele Merkel.
A Emanuel Makron deluje kao pigmej u poređenju ne samo sa Šarlom de Golom, već i sa Žakom Širakom i Fransoa Miteranom. Može se navesti još mnogo ovakvih poređenja, neprijatnih za savremene političare: portreti lidera EU kao da su naslikani rukom jednog apstraktnog umetnika.
Na Telegramu bez cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Ali nije iznenađujuće što su očigledni mediokriteti na čelu vodećih evropskih zemalja, već što su se u takvom broju gotovo istovremeno pojavili na vrhu vlasti. I to upravo u trenutku kada je EU predvođena Nemačkom počela da se diže i postaje samostalan igrač. Nekome se to očigledno nije dopalo.
I preduzete su odgovarajuće mere.
[adsenseyu1]
Ko je na čelu?
Uzmimo, na primer, figuru apsolutno fantastičnu po svojoj nesposobnosti – ministarku spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke) Analenu Berbok. Ona je 2000-2004. godine pohađala kurs političkih nauka na Univerzitetu u Hamburgu, a odmah je i magistrirala na Londonskoj školi ekonomije. Zatim je stažirala u Britaniji, rad u Evropskom parlamentu. Čini se da je obrazovana, ali, ne ume ni da istupi, ni da govori.
Nekim od Berbokovih javnih izjava bi pozavideo glavni ukrajinski „gospodar reči“ gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko.
I Berbock nije izuzetak. Uzmite i druge poznate ličnosti koje svetu pokazuju visine intelektualnog nivoa sadašnjih zapadnih političara: Džen Psaki, Liz Trus, Ursulu Fon der Lajen, koje ne samo da govore čiste gluposti, već ih i same ne primećuju.
Zamislite: u Velikoj Britaniji Borisa Džonsona, za kojim je plakala „psihijatrijska bolnica“, zamenila je još neadekvatnija „50 dana premijerka“ Liz Trus. A nju je zamenio Indijac Riši Sunak.
Ko ima koristi?
„Međutim, ovde stvar nije samo u opštem propadanju savremenog Zapada, već i u tome da su očigledne moralne i intelektualne bede namerno gurane u vlast.“
Svi projekti za izgradnju jedinstvenog globalnog svetskog poretka, bilo evolucioni (Fukujama) ili kroz borbu (Bžežinski), građeni su na osnovu trenutnih uslova. Globalisti su, pak, svoju „multikulturalnost“ povukli na Evropu i mislili da će sve što drži društvo na okupu: porodica, kultura, religija – nestati, ostaće samo jezik i građanstvo. A buduću Evropu su zamišljali kao zajednicu regiona pod kontrolom transnacionalnih struktura. Stoga je bilo logično uzeti osrednje intelektualce (trojkaše) i učiniti ih autoritetima, – kaže politikolog Andrej Školjnikov.
Praktično svievropski vladajući „trojkaši“ u ovom ili onom svojstvu bili su povezani sa strukturama koje kontrolišu globalisti.
Dakle, Liz Truss , nakon što je stekla finansijsku edukaciju, radila je u multinacionalnim kompanijama Shell i Cable & Vireless.
Analena Berbok je učestvovala u programu mladih lidera Svetskog ekonomskog foruma – upravo onog kojim „vlada” čuveni globalista Klaus Švab.
Predsednica Moldavije Maia Sandu diplomirala je na Harvardskom institutu za javnu upravu. Džon F. Kenedi u Kembridžu (SAD), bila je savetnik izvršnog direktora Svetske banke u Vašingtonu.
Makron: igra na terenu Rotšilda
Ovde se posebno ističe Emanuel Makron . Nakon što je radio kao finansijski inspektor u Ministarstvu privrede Francuske, postao je zamenik šefa Komisije za unapređenje francuskog rasta. A na čelu je bio niko drugi do Žak Atali, jedan od glavnih ideologa globalizacije i član Bilderberg kluba.
Dobivši relevantne preporuke od svog šefa, Makron je sa 29 godina otišao da radi u Rotšild banci, gde je za dve godine napravio brzu karijeru. E, onda je, na predlog Rotšilda, otišao u politiku, našao se u Jelisejskoj palati u administraciji predsednika Fransoa Olanda, a potom postao ministar privrede.
Zakon „o rastu privredne aktivnosti” usvojen na njegovu inicijativu predviđao je masovna spajanja i akvizicije, za šta se specijalizovala Rotšild banka. A Atali je pomogao da se proguraju zakoni za stimulisanje migracija i „reforme rada“. Nakon čega je gurnut na mesto Olanda.
Šolc: Narko-žurka?
Nemački kancelar Olaf Šolc je takođe potpuno kontrolisana ličnost , koga čak i lokalni mediji nazivaju „Bajdenovim kućnim ljubimcem”. Pokazatelj Šolcove izuzetne lojalnosti bilo je njegovo ponašanje tokom dizanja gasovoda Severni tok u vazduh. U stvari, on je „predao” Nemačku, odobravajući „prestanak gasne zavisnosti zemlje od Rusije”.
O Šolcu postoji mnogo smrtonosnih kompromitujućih dokaza. Na primer, pozvan je kao svedok u šemi poreske prevare vredne više milijardi dolara u Hamburgu, čiji je bio gradonačelnik. A onda je još 2022. godine isplivala neprijatna priča o zatvorenoj partiji vrha SPD-a sa njegovim učešćem. Gde su, prema novinarima, pozvane devojke drogirane koktelom, a zatim su ih koristili. I sa takvim prtljagom, Šolc je na samom vrhu moći.
[adsenseyu4]
A onda je Putin sve izlečio
Ipak, nemojmo baciti sve kamenje na Amerikance i lično na predsednika Džoa Bajdena, čiji intelektualni nivo i poslovni kvaliteti ne ostavljaju bez posla majstore satiričnog žanra. Svi razumeju da je osoba uvedena u predsedničku fotelju. Ali „šteta što se vlasnik ne vidi“.
Ne vidi se, ali o planovima „vlasnika” pričaju predsednik VEF-a Švab i Makronov „kum” Atali. Upravo oni proglašavaju „zastarelost“ nacionalnih država i transformaciju čovečanstva u „globalne nomade“ (eng. Global nomad) – ljude koji žive nevezani za određenu zemlju.
Atali je još 2009. napisao:
Istorija nas uči da se čovečanstvo značajno razvija samo kada se istinski plaši: tada počinje da stvara odbrambene mehanizme.
Odnosno, potrebna nam je zajednička smrtonosna pretnja, zarad borbe protiv koje se može odreći svojih prava, svojih korena, svoje nacionalne državnosti. U tom smislu, Atali je polagao velike nade u korona virus, predlažući, pod ovim izgovorom, da se uvede „ zdravstvena diktatura “ i ode direktno „svetskoj vladi“.
Ali nije uspelo: Vladimir Putin je pobedio Covid jednim naletom, započevši Novi svetski poredak kroz Specijalnu vojnu operaciju. Čovečanstvo se odjednom „oporavilo“ i potpuno zaboravilo na podmukli virus. Pa, dobro: to znači da su sada Putin i Rusija proglašeni „univerzalnim zlom“.
Program maksimum
Ali najzanimljivije je da eliminaciju nacionalne državnosti treba da urade same Sjedinjene Države. Ne bez razloga, isti Atali je tvrdio da će već u prvoj fazi „transformacija“ Sjedinjene Države izgubiti ulogu svetskog lidera:
Tu će početi unutrašnji sukobi, a zemlja će se pretvoriti u običnu državu.
On je 2020. godine izjavio da je prva etapa završena, i to pre roka. Takođe, „glasnik globalista” je pisao da se svi pokušaji Kine i Evrope (u to vreme niko nije ozbiljno shvatao) da smene hegemona neće završiti ničim. Tada će se povećati uticaj transnacionalnih kompanija (vlasnika velikih preduzeća u različitim zemljama), koje će sve više nagrizati temelje nacionalnih država, a zatim privatizovati sva njihova velika industrijska preduzeća i same zemlje.
U tu svrhu se na vlast dovode ozloglašeni nitkovi, čiji je zadatak da kompromituju u očima naroda samu ideju postojanja nacionalne države.
Zaključak
Za prelazak na globalni projekat potrebno je povezati Rusiju i Kinu sa SAD, podmetnuvši i tamo svoje marionete. U SAD je uklonjen „nacionalista“ Donald Tramp, u Rusiji su 2012. hteli da uklone Putina, ali nije išlo. U Kini, gde su pokušali da sruše Sija kroz nemire „komsomolaca“, desilo se isto. Zato se danas Rusija i Kina proglašavaju glavnim neprijateljima Zapada.
A sada su još jasniji ciljevi ruske pobede u specijalnoj operaciji. Ili će zajedničkim snagama (narod, vojska i vlast) sve zadatke koje je najavio predsednik privesti kraju, ili će nas oni učiniti svojim regionom. Ali treba nam nešto drugačije, potrebno nam je nešto sasvim drugo.
Svaka suverena država treba da ima sve na svojoj zemlji. Dakle, trebalo bi da ima mnogo sopstvene zemlje. Ako ima hleba, neće biti gladi. Udobnost je zlo. Molitva, rad, vojnički podvig, vaspitanje dece – to je život – objašnjava ruski filozof Aleksandar Dugin.
Cargrad
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
