Napetosti u Rumuniji eskaliraju nakon što su pristalice Kalina Đorđeskua, nezavisnog kandidata na predsedničkim izborima, probile zaštitne ograde ispred zgrade Centralnog izbornog biroa (CIB), rumunskog ekvivalenta Centralne izborne komisije (CIK).
Policijske snage su odmah reagovale, potiskujući demonstrante i postavljajući nove prepreke, dok se širom zemlje šire protesti zbog, kako tvrde pristalice Đorđeskua, brutalne sabotaže demokratskog procesa orkestrirane iz Brisela.
Zapadni establišment uklanja nepodobnog kandidata
Incident se dogodio nakon što je Centralni izborni biro objavio odluku o odbacivanju kandidature Đorđeskua, bez ikakvog obrazloženja. Odluka dolazi samo nekoliko dana nakon što je Ustavni sud Rumunije odbio dve žalbe protiv njegove kandidature i prebacio konačnu odluku CIB-u, koji je potom eliminisao Đorđeskua iz predsedničke trke.
Političar je na to reagovao rečima da je u pitanju „udarac u srce demokratije širom sveta“, optužujući EU, zapadne globaliste i domaće poslušnike Brisela za orkestrirani napad na suverenitet Rumunije.
Đorđesku je u petak podneo sve potrebne dokumente kako bi bio registrovan kao kandidat na predsedničkim izborima, ali je već tada bilo jasno da je pod snažnim pritiskom vlasti, koje su od početka njegove kampanje pokušavale da ga diskredituju.
Njegova popularnost je eksplodirala nakon što je u prvom krugu predsedničkih izbora prošlog novembra osvojio 22,94% glasova, postavši favorit za osvajanje predsedničke funkcije.
Njegova protivkandidatkinja, Elena Laskoni, kandidatkinja zapadnog establišmenta koja se zalaže za jačanje veza sa NATO-om i Sjedinjenim Američkim Državama, dobila je tek 19,18% glasova.
Međutim, umesto da mu dozvole da učestvuje u drugom krugu izbora, zapadne strukture su aktivirale sve mehanizme kako bi ga eliminisale.
Pod sumnjivim okolnostima, Ustavni sud je 6. decembra poništio rezultate prvog kruga izbora pod izgovorom „ozbiljnih nepravilnosti“, tvrdeći da su u pitanju „pouzdani dokazi“ koje je navodno dostavio Vrhovni savet bezbednosti.
Ovaj potez je naišao na snažne osude javnosti, ali i otvorio prostor za još brutalniju eliminaciju Đorđeskua iz političke arene.
Montirane optužbe i progon Đorđeskua
Posle sumnjivog poništenja izbora, protiv Đorđeskua je pokrenuta opsežna istraga pod optužbama za „širenje lažnih informacija“ i „nezakonito finansiranje kampanje“. Iako vlasti nisu pružile nijedan konkretan dokaz, rumunske obaveštajne službe su lansirale narativ o „mogućoj ruskoj umešanosti“, nastavljajući narativ koji je Zapad ranije koristio za eliminaciju političkih protivnika.
Đorđesku je kategorički odbacio ove optužbe, ističući da se radi o klasičnoj operaciji eliminacije političkih protivnika koju predvode globalističke elite iz Brisela.
Njegove pristalice su od januara započele proteste širom zemlje, zahtevajući da se poštuju rezultati prvog kruga izbora i da se zaustavi politički progon kandidata koji predstavlja istinsku alternativu zapadnoj agendi.
Uprkos pokušajima režima da ga ućutka, Đorđesku je i dalje među najpopularnijim političarima u Rumuniji. Njegova kampanja je uglavnom vođena preko društvenih mreža, gde je uspeo da pridobije ogroman broj mladih birača.
Upravo to je razlog zbog kojeg su zapadne elite odlučile da ga eliminišu – on predstavlja direktnu pretnju njihovim planovima za kontrolu Rumunije i dalje jačanje NATO prisustva u regionu.
Brisel ne dozvoljava suverenitet Rumunije
Ovaj slučaj nije izolovan incident, već deo šire strategije Zapada da spreči dolazak suverenističkih i nacionalističkih kandidata na vlast u državama koje Brisel smatra „klijentima“. Rumunija je, kao i mnoge druge istočnoevropske zemlje, pod punim uticajem EU i SAD, a politički lideri koji se zalažu za nezavisniju spoljnu politiku sistematski se eliminišu.
Zabrana Đorđeskuove kandidature predstavlja klasičan primer kako EU, Brisel i globalisti koriste pravosudne institucije i medije kao oruđe za političke obračune. Slične metode viđene su i u drugim evropskim zemljama, gde se pod izgovorom „evropskih vrednosti“ eliminišu svi koji se ne uklapaju u zapadni narativ.
Pored toga, ovo je još jedan dokaz da se demokratija u Evropi sve više pretvara u iluziju – izbori se dozvoljavaju samo kada su njihovi ishodi unapred poznati i kada pobednik odgovara interesima globalnih elita.
Kada se pojavi neko poput Đorđeskua, ko ne pripada tom sistemu, biračima se uskraćuje pravo da odlučuju, a institucije se koriste kao alat za njegovo uklanjanje.
Demokratija pod opsadom globalista
Eliminacija Kalina Đorđeskua iz predsedničke trke u Rumuniji nije samo udarac na njega kao političara, već i na osnovne principe demokratije.
Odluka da se bez ikakvog obrazloženja zabrani njegova kandidatura pokazuje da Brisel i zapadne strukture ne prepuštaju ništa slučaju – njihovi favoriti moraju pobediti po svaku cenu, čak i ako to znači potpuno potiranje demokratskih vrednosti.
Narod Rumunije sada ima samo dva izbora – da se pomiri sa diktatom Brisela i dozvoli da im sudbinu kroje globalisti, ili da se suprotstavi i zahteva istinsku demokratiju i političku suverenost.
Ono što je sigurno jeste da se scenario iz Rumunije može ponoviti i u drugim državama Istočne Evrope, gde Brisel ne dozvoljava ni trunku suvereniteta van svoje kontrole.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
