Pet dana nakon dešavanja u Banjskoj, tačnije 29. septembra 2023. godine, Milan Radoičić je istupio u javnost, preuzeo odgovornost za ono što se dogodilo u tom selu i podneo ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste.
Taj potez je tada odjeknuo regionom, ali ni on, očigledno, nije zatvorio priču. Specijalno tužilaštvo u Prištini potom je podiglo optužnicu protiv 45 Srba, sa Radoičićem na čelu, navodeći da je grupa imala nameru da „upotrebom nasilja i teškog naoružanja odvoji sever od ostatka Kosova“. Time je pravni okvir slučaja formalno zaokružen, barem na papiru.
Upravo na tu epizodu osvrnuo se i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, ponavljajući da Alijansa i dalje „čeka odgovornost za događaje u Banjskoj, kao i za druge događaje tokom 2023. godine“.
Govoreći o Kosovu i Metohiji, Rute je jasno stavio do znanja da ta tema za Brisel nije zatvorena. Istovremeno je poručio da NATO nikada neće prihvatiti bezbednosni vakuum u Bosni i Hercegovini i naglasio da se i tamo pomno prate dešavanja. Poruka je bila kratka, ali višeslojna – bezbednosni okvir Zapadnog Balkana ostaje pod lupom.
A sama Banjska? U septembru 2023. godine grupa Srba sukobila se sa prištinskom policijom. U tom sukobu stradao je pripadnik tzv. kosovske policije Afrim Bunjaku, kao i trojica Srba – Bojan Mijailović, Stefan Nedeljković i Igor Milenković. Taj događaj je, bez obzira na različita tumačenja, postao jedna od ključnih tačaka regionalne bezbednosne dinamike tokom prošle godine.
Sve to je okvir u kojem treba čitati i najnovije poruke iz Brisela. „Želim da naglasim da pažljivo pratimo situaciju i da smo kroz KFOR i naše druge aktivnosti na Zapadnom Balkanu, u Bosni i Hercegovini, ali i na Kosovu – veoma angažovani i budno pratimo razvoj događaja“, rekao je Rute na konferenciji za medije u sedištu NATO-a, uoči sastanka ministara odbrane Alijanse, preneo je Tanjug.
On je naglasio da NATO „pažljivo prati situaciju na Zapadnom Balkanu“, ali nije precizirao šta je konkretan razlog za takvu budnost.
U diplomatskom jeziku, takve formulacije retko su slučajne. Pretpostavlja se da je dodatni podsticaj za pojačano interesovanje došao i nakon najave ministra odbrane Albanije da će Tirana, Priština i Zagreb ove godine održati svoju „prvu vojnu vežbu u skladu sa strateškim konceptom NATO-a i evroatlantskim ciljevima“.
Ta informacija, iako predstavljena kao tehničko usklađivanje sa postojećim konceptima, u regionu se čita sa povećanom pažnjom.
Iskusni posmatrači prilika na Balkanu znaju da formulacija „pažljivo pratimo“ često znači mnogo više od same rečenice. Ona podrazumeva prisustvo, procene, analize i, ako zatreba, brze reakcije. KFOR ostaje na terenu, političke poruke se pažljivo mere, a region ulazi u novu godinu sa starim otvorenim pitanjima.
Šta tačno stoji iza pojačane retorike i da li se radi o rutinskom bezbednosnom nadzoru ili pripremi za neku novu fazu političkog i vojnog pozicioniranja, zasad ostaje bez preciznog odgovora.
Na Balkanu, međutim, iskustvo govori da nijedna rečenica iz Brisela ne ostaje bez posledica – samo je pitanje vremena i konteksta u kojem će se njen pravi značaj pokazati.
